Iskupljenje za ljubav. {ZVER II} ✔️

22. Mrtav?

°•°•°Adriana°•°•°•

Ujutro sam odvela Noricu u vrtić i krenula na posao. Danas imamo neku prezentaciju u vezi snimanja. Stigla sam i došla do ekipe. 

'Hejj!'- veselo sam rekla.

'Kako si Adri?'

'Sjajno, ti?'

'Nikad bolje.'- odgovorio je Marc.

Marc je prepričavao neki događaj, te smo se svi smejali.
Podigla sam glavu na trenutak i na ekran televizora ugledala sam Dejvidovu sliku na vestima.

'Brzo pojačaj!'- uspaničeno sam ciknula, te je Marc krenuo da pojačava.

"Avion poznatog biznismena Dejvida Hilla, sinoć je nestao. Kako saznajemo Dejvid je putovao iz Španjolske u njegovu rodnu zemlju, te nakon sat vremena od njegovog leta signal avion je nestao sa radara. To je sve što se za sada zna, nadamo se da ćemo dobiti više informacija."

Reči su mi zvonile u glavu. Mantalo mi se. Sve mi je bilo mutno. Kroz glavu su mi prolazile ovih poslednjih dana. On i Norica. On i ja. Gušila sam se.

'Adriana jesi li dobro?'- Marcov glas mi je zvučao prigušeno.
Nisam znala gde se nalazim sve dok mi na očima nije pala tama i tu se gubim.

Otvaram polako oči i uzdahujem.

'Oh, kakav košmar.'- rekla sam i protrljala oči. Pogledala sam ispred mene i okolo. Shvatam da sam u bolnici.

'Dejvid... Dejvid!'- uspaničeno sam ponavljala. Izvadila sam iglu koja mi je bila ubodena u venu, a krv je počela da pršti. Ustala sam iz kreveta i izašla iz sobe.

'Doktore!'- čula sam dobro poznati glas.

'Elena! Dejvid, Elena, Dejvid...'- govorila sam dok sam koračala prema njoj. Suze su mi lile, nisam znala ništa.

'Gde je Dejvid Teo!? Gde je!?'- uhvatila sam ga za kragnu košulje i vukla.

'Gospođo Adriana, molim vas..'- rekao je doktor dok je pokušavao da me vrati nazad u sobi.

'Pusti me! Dejvide! Nije mrtav ,zar ne!?'- svi su ćutali i gledali me bledo.

'Ne! Ne, ne, ne,neee!'- pala sam na kolena i jecala.  Osetila sam ruku na moje rame.

'Nije mrtav Adri, samo je nestao.'- tiho je rekla Elena.

'Kako nestao? Ne može on da nestane, on je Dejvid Hill! On je najaći muškarac kojeg ja poznajem, ne može da nestane tek tako!'- svi su me gledali, svi koji su bili u kancelariju, pacijenti i doktori.

'Gospođo molim vas, moramo da zaustavimo krv.'- ponovo je rekao doktor.

'Ne! Ne želim, molim vas vratite mi ga, sve mu opraštam ,sve. Samo ga prokleto vratite!'- jecala sam dok sam držala Elenu za ruke.

'Adri, molim te...'

'Ne! Ne sme tek tako da nestane!'

'Ne mogu da dišem!'- govorila sam Eleni dok sam jecala.

'Molim te smiri se, potrebna si Nori.'- kroz jecaj je progovorila Elena.

'Poludeću.'

'Molim vas, moramo da zaustavimo krv.'- po ko zna koji put je ponovio doktor.

'Zbog Nore, molim te.'- tiho je rekla Elena, a ja sam klimnula glavom i ustala.

'Teo, pozovi Willa i reći mu da mora doći ovde što pre.'- rekla sam.

'Jasno šefice.' - kroz smeh u kut usne je rekao i uzeo telefon u ruke.

'Ajde.'- rekla mi je Elena i ušla zajedno sa mnom u sobu.

'Sve će biti okej.'- prošaputala je dok mi je mazila glavu.

'Živ je ,zar ne?'- plašljivo sam rekla.

'On je Dejvid Hill, ovakva smrt ne liči na njega.'- kroz smeh je rekla što me je nateralo i mene da se nasmejem.

'Ko ovu moju tragediju režira pizda li mu materina.'- nervozno sam rekla.

'Samo se smiri i sve će biti okej. Misli pozitivno, misli na zadnjim srećnim trenutcima.'

Sve što vidim ispred mene je njega nasmejan sa Norom u rukama. Poljubac pre odlazak. Taj film mi se vrti u glavi kao ringišpil. Ne može biti mrtav. Ne sme.

Hejj!
Evo ga nastavak!
Kako vam se sviđa?
Pišite mi.

Vaša Inna.❤️