Iskupljenje za ljubav. {ZVER II} ✔️

9. Nijedna kao ti.

'Kako ste lepe.'- rekao sam, dok sam gledao najlepsu zenu, kako drži najslađe dete u rukama.

'Hvala ti.'

°•°•°•°•Adriana°•°•°•°

Ušli smo u auto i uputili se prema restorana. Dejvid je samo posmatrao Noru sa osmehom u kut usne, dok su mu oči sijale ,meni, nepoznatim sjajem.
Kao zlato.  Sirovi dijamant. Ne znam kako bih baš najbolje dočarala njegov pogled u taj trenutak, ali mislim da će biti dovoljno ako kažem da sam po prvi put osetila da Nora ima tu značajnu figuru oca, i bilo mi je toliko drago da su mi oči bile pune suza.

'Zašto plačeš?'- začula sam njega.

'Ko? Ja? Ne, ne plačem, imam alergiju.'

'Mhm, od kad to?'

'Oduvek, samo što nikad nisi bio previše znatiželjan, a ni zabrinut šta se dešava oko mene.'

'Tako kažeš?'

'Mhm.'- rekla sam.

Nora se sve više i više opuštala,sedela je i u njegovo krilo,hranio ju je, krv ih je privlačila nenormalno. Sve u svemu proveli smo prelepo veće, te se Nora uspavala na njegovo rame, pa samo odlučili da idemo.

'Kako lepo spava.'- rekao je Dejvid dok je mazio Norinu glavicu.

'Mhmm, isto kao ti. Pući usne dok spava.'- nasmejali smo se oboje na ovu rečenicu.

'Sećaš se još uvek?'

'To se ne može zaboraviti.'- videla sam osmeh na njegovom licu.

'Gde želite da spavate?'

'Nije bitno, gde je spremno tamo.'

'Spavajte onda vi u našoj sobi, ja ću negde pronaći mesto.'- rekao je, a ja sam klimnula glavom i samo nastavila da idem iza njega dok je on išao ispred sa Norom u rukama.

Zakoračila sam u sobu,a sećanja su me samo udarale sa svih strana. Bilo je lepo. Ne bas uvek, ali bitno je da je ponekad bilo lepo. Dođe to sve na svoje. Sami uvek izaberemo put. Put bola ili put radosti. Ponekad mora to biti i put hrabrosti. To je put koji sam ja izabrala za mene i moje dete. Put koji nimalo nije bio lak. Dođavola je bolelo. Biti srećan nije uvek lako. Jer kako biti srećan kad ti srce plače? Kako biti srećan kad ti je svet zavijen u crno? Ko je to pokušavao da nas razdvoji? Kome je to smetala naša sreća? Zar jedan čovek može biti toliko zao da razdvoji bebu od oca?

'Dejvide?'- rekla sam dok je on bio na vratima da izlazi.

'Da?'

'Da li želiš da spavaš sa Norom?' - uputio mi je takav osmeh koji nikad nisam videla na njegovom licu.

'Dozvolićeš mi to?'

'Mhm.'- klimnula sam glavom.

'Ja..idem..samo pižame da obučem.. odmah dolazim..odmah!' - uzbuđeno je govorio, što me je nateralo na smeh.
Hodajući se sapleo.

'Polako,probudićeš je.'- kroz smeh sam rekla, a on je samo digao ramena i zbunjeno je izašao iz sobe.

Gledajući njega tako srećnog duša mi je zaigrala.Možda sam iz prošlog veka, ali prijala mi je njegova sreća. Uvek sam volela da ga vidim kako se smeje, jer kad se on smijao kao da se svo zlo gubilo u tim nasmijanim očima. Potsjetio me je kako je bilo u starim danima. Onda kad smo bili srećni. Onda kad nismo mogli jedan bez drugog. Hladnokrvni zver je polako gubio tu titulu. Svemu sam mogla da odolim,ali taj njegov osmeh je uvek bio fatalan za mene. Kao da mi je probudio sve emocije koje su svo ovo vreme čekale da kao vulkan eruptiraju na površini. Nisam mogla da smirim drhtaj mog tela. Nisam mogla da se smirim, zato što smo mogli da uspemo. A gde smo sad? Kao stranca dva stojimo jedan pored drugog. A mogli smo sve.

Hej, hejj!
Prvo Srećna Nova Godina i srećne praznike❤️
Dugo me nije bilo i duboko vam se izvinjavam zbog toga.  Trudiću se da izbacjem bar jedan nastavak na dan❤️
Nadam se da se čitamo još uvek i da me niste zboravili. Ja vas nisam, svakodnevno sam pokušavala i pokušavala da napišem nastavak, ali nešto nije išlo. Inspiracija -0😐

Ljubi vas.
Vaša Inna.❤️