Iskupljenje za ljubav. {ZVER II} ✔️

5. Istina.

°•°•°Dejvid Hill°•°•°•°

'Nora Tomas, jel' tako?'- pitala je medicinska sestra nakon što su devojčicu odneli u sobu,a Adriana je ostala da kaže njen matičan broj zbog toga što su zaboravili zdravstvenu knjižicu.

Lice mi se ozarilo kad sam čuo njeno ime.Nora. Norica.

•FLASHBACK•

'Želim da se zove Nora.'- dobacio sam Adriani ,dok smo gledali stvari za bebicu.

'Mmm, a šta ako ja ne želim tako?'- rugala mi se Adriana.

'Zar nije lepo, zamisli samo ovako, kad krene da hoda ti čučneš nedaleko od nje raširenih rukama je zoveš  "Nora, Norice", a ona krene onako slatko da hoda prema tebi.'- oduševljeno sam govorio, a ona je nekud odlutala valjda je zamišljala sve to.

'Nora. Prelepo.'- dobacila je.

'Nije bilo teško ubediti te. Bravo za mene.'- podjebavao sam je, a ona me je udarila u ramenu.

'Nemoj da se predomislim!'- zapretila mi je kaži prstom, a ja sam je obgrlio rukom oko vrat i povukao je prema sebi.

'Nećeš draga, dok se rodi bit ćeš luda za tim imenom.'- rekao sam joj,a ona me je uštinula toliko da sam krenuo da se smejem od bolova.

•END OF FLASHBACK•

Našao sam se u situaciju gde se smejem zbog uspomena na nas.

'Malena je odlično, nemojte da se plašite.'- doktor je izašao i pričajući došao do nas, a Adriana je uzdahnula.

'Maleni zubići su u pitanju, kao što ste i rekli. Malo joj se povišila temperatura zbog toga što joj istoveremeno rastu tri zubića.'- rekao je, Adriana se konačno nasmešila.

'Hvala vam, sad mi je lakše.'- rekla je, a doktor me je uhvatio iznad lakta.

'Držite suprugu, nemoj da ovoliko paniči. Sad ona spava dali smo joj infuziju vi možete da idete u kafiteriju dole,kad se probudi obavestićemo vas.'- dobacio mi je i krenuo da hoda dalje.

Adriana je sela na stol odmah do sobe.

'Da idemo do kafiteriju?'- upitao sam.

'Ne, sačekaću ovde. Možda se probudi i shvati da me nema i krene da plače.'- rekla je i drhtajućim rukama je prošla kroz celo lice i stala na kosu.

'Gospodo idite u kafiteriju, nemojte stvarati gužvu, preventivno zbog bakterija koje odraslo telo prenosi. Kad se probudi mala Nora bićete obavešteni odmah.'- rekla je medicinska sestra.

'Ajde Adriana.'- rekao sam, a ona je ustala i krenula da hoda.

Na putu do kafiterije ni reć nije progovorila. Lice joj je bilo bledije nego pre, a snaga joj je drhtala.

'Kapučino, sa mlekom i puno šlaga?'- upitao sam, a ona je podigla pogled iznenađeno ,verovatno zato što nije očekivala da se sećam.

'Da.'- klimnula je glavom i tiho rekla pokušavajući da sakrije vidno iznenađenje.

Dok sam čekao kafu posmatrao sam je iz daleka. Zapravo sad sam video koliko se ona promenila i psihički. Fižički je samo dosta smršala i osvetlila kosu,ali psihički je postala borac. Ratnik.
Još uvek nisam saznao gde je otac deteta. Ko je on? Zašto ih je ostavio?
Uzeo sam kafe i vratio se nazad za sto.

'Izvoli.'- kratko sam rekao,a ona se zahvalila.

'Pa, kako si?'- upitao sam kad sam primetio da ona nikad neće početi prva da priča.

'Kako da budem Dejvide? Čerka mi je pod infuzijama, na smrt sam se prepala, život mi se skratio za deset godina, ti čas se ponašaš kao đavo, čas kao anđeo. Ludim, eto kako sam.'- nervozno je rekla, dok je skupila namršteno obrve i gledala me je pravo u oči.

'Biće sve okej.'

'Neće. Ništa do sad nije i ništa i dalje neće biti!' - malo glasnije je rekla,a zatim otpila gutljaj.

'Nemoj da si na kraj srca, kad ti kažem.'

'I šta sad treba da te poslušam? Da kažem sebi " Ej Dejvid je rekao da će biti sve okej, opusti se"?' - razgoračila je oči zbog nervoze.

'Pa gde je otac deteta, zašto ti ne pomogne?'

'U pizdu materinu, eto gde je!'- odgovorila je nervozno gledajući me u oči. Njene oči su sijale kao zlato zbog suza, a meni je bio jebeno žao što je gledam takvom.

Još jedan nastavak je ovde.
Malo kraći, ali sam htela da ima još jedan. Ako stignem objaviću još jedan, a vi znate šta treba.😄😄
Pišite mi komentare, zato što mi se inspiracija povećava za 100%.🤗

Vaša Inna.❤️