Iskupljenje za ljubav. {ZVER II} ✔️

24. Ja bez tebe nisam ja.

'Adriana.'- čula sam dobro poznati glas, osetila sam kako mi krv kljuca, okrenula sam se u sekundi i ugledala njega iscepan, povređen, uprljan.

'Dejvide!'- uzviknula sam, te sam trčajući došla do njega.
Uhvatila sam ga za obraze i gledala ga kao da gledam čudo ispred mene. I jeste čudo. Čudo kako je živ, ali sam znala. On je Dejvid Hill, ne može tek tako da umre.

'Adri...'

'Shhh, volim te, okej?'- rekla sam gledajući ga u oči i primetila sam smeh na njegovom licu.

'Volim te.'- uzvratio je i uhvatio mi je ruke.

'Molim vas, doktore!'- uzvikla sam, te su se skupili nekoliko medicinskih sestara i doktora.

'Imao je avionsku nereću, ne znamo ni kako je uopšte živ, molim vas.'- govorila sam trista na sat, suze su mi kvasile obraze.

'Rekla sam ti da je on Dejvid Hill.'- rekla je Elena dok je lila suze i dala mi je Noricu.

'Srećo moja, nismo sami ljubavi tata je živ. Bićemo opet srećna porodica.'- kroz suze sam rekla, a ona je zatapšala rukicama kao da me razume i izmamila svima osmeh.

°•°•°•°•°•°•°•°FLASHBACK°•°•°•°•°•°•°•°•°•

'Gospodine Hill, ovaj avion će se srušiti molim vas uzmite ovaj padobran i skočite što pre!'- uzviknula je stujardesa.

'Molim!?'- uzviknuo sam i izvadio pojas.
Dotrčao sam do pilotsku kabinu.

'Šta nije u redu!?'

'Gospodine Hill molim vas ,skočite.'- rekao je pilot.

'Ali vi?'

'To je jedini padobran.'- pognuo je glavu.
'Imate bebu molim vas.'

Krenuo sam da izlazim.

'Samo molim vas, pobrinite se da moja porodica ne bude gladna.'

'Nikad ih neću ostaviti gladni. Budite sigurni.'

'Siguran sam, sad molim vas idite. Spasite se.'

°•°•°•°•°•°°• END OF FLASGBACK °•°•°•°•°•°•

'Kako je doktore?'

'Sitne povrede zbog toga što je zakačio nekoliko drveta pri sletanju,ali ništa veliko nije u pitanju. Imao je sreću. Puno sreće, zapravo.'

'Hvala vam puno.'

'Možete da ga vidite.'

Ušla sam u sobu kao tornado.

'Sve je okej?'

'Mhm.'

'Sigurno?'

'Daa.'

'Zašto me tako gledaš?'

'Srećan sam.'- rekao je i nasmešio se.

'Shvatila sam da te volim, da nije isto bez tebe. Stvarno se izvinjavam ako sam te udaljila od sebe,ali kreten si. I ti si kriv.'- počeo je da se smeje.

'Ženo luda. Volim te. Ti, Nora i ja sad i zauvek. Oprostila si mi?'

'Rekla sam da ti sve opraštam samo da si živ, pa eto...'

'Bićemo ponovo zajedno?'

'Imam nekoliko uslova.'

'Da?'

'Nema drugih žena, NIKAKO. Ni kuvarica, ni kućna pomoćnica, ni sekretarka, NIŠTA. Samo Nora i ja.'

'Jašno šefice.'

'To nije sve. Bez mafijaških poslova više, molim te.'

'Potrudiću se.'- slegnuo je glavom.
'Imam i ja nekoliko želja.'

'Reci.'

'Sve ćeš mi ispuniti?'

'Razmisliću.'

'Ali jedva sam živ...'

'Ajde reci.'

'Obećaj mi da ćeš mi ispuniti.'

'Dobro, obećajem.'

'Želim seks sa tobom sad, ovde, odmah.' - rekao je i zlobno se nasmešio, te me je povukao za ruku.

'Neće moći. Jesi li lud? Svi su ovde napolje.'- odgovorila sam.

'Al ...'- tad su ušli svi, te sam ga stisnula za ruku da prekine.

'Norice.'- rekao je i uzeo je u ruke, a ona ga je zagrlila.

'O sreće dve.'- rekla je Elena.

'Elena jel' možeš da pričuvaš Noru ovu noć kako bi Adriana ostala ovde?'

'Naravno, nema problema.' - podigao je obrve nakon njenog odgovora.

Hejj!
Odlučila sam da vas ne mućim više i napišem i sledeći deo. Kako vam se sviđa?
Bliži se kraj priče....

Vaša Inna ❤️