Iskupljenje za ljubav. {ZVER II} ✔️

8. Pogrešno

'Nikad nećeš shvatiti kako sam se osećao kad sam video da su šanse da je beba moja 1,999%.'- odgovorio sam i gledao je dok je odlazila zajedno sa bebom. Stala je za tren i okrenula se mahinalno sa besom u očima kojeg sam mogao da prepoznam i da su mi zatvorene oči.

'A ti nikad nećeš shvatiti kako sam se ja osećala kad je otac mog deteta priča za dete da je kopile!' - uzviknula je nervozno,a ja sam zaćutao.

'Zašto ćutiš Dejvide, ha!? Raspadala sam se i trudila da ona ništa ne oseti! Znaš ti kako je meni bilo kad nisam imala šta da jedem dva meseci kako bi ona imala sve što njoj treba!? Znaš li koliko puta sam zaspala gladna dok nisam našla posao? Znaš li koliko sam štedela da bi imala tih dva meseca para za njene vitamine, pamperse i kozmetiku? Stomak mi se skupio unutra i dođavola boleo za parče hleba, i ti meni pričaš kako je tebi bilo dok si ovih deset meseci bezbrižno jebao okolo i nisi mario za nas!? Misliš da ne znam? Sve znam Dejvide, sve. Budi srećan što sam stojim ovde ispred tebe sa njom. Što ti dozvoljavam da je vidiš i upoznaš se sa njom. Veruj mi da je bila druga ništa ne bi dobio osim zabranu prilaska. Jasno?'- sa visokim tonom je pričala dok je mlatarala rukama i glas joj je nekoliko puta pucao od tuge.

'Elena molim te uzmi Noru, moramo nešto da rešimo.'- rekla je i dala Noru Eleni, koja ju je bez reči uzela i izašla iz kuće.

'I još jednom nemoj da me provociraš da se derem pred njom, do sad je rasla u mir, sreću i pevanje pesmice, nemoj da joj krvariš mir i detinjstvo.' - kaži prstom mi je zapretila, dok sam je bez reći stajao i samo mi se u glave vrtele njene reći da je bila mesecima gladna da bi odgajala dete.

'Sad sedi ovde da se dogovorimo.'- rekla je i sela na fotelju.

' Šta da se dogovaramo?'

'Da budeš moj sponzor, eto šta! Oko dete čoveče, zar sediš ti na ušima?' - nervozno je rekla, ja sam samo pratio nju. Nisam ništa govorio, samo sam je odmeravao od glave do pete.

'Dejvide bre!' - uzvikla je i zapucketala prstima ispred moje face.

'Slušam te.'- rekao sam i otpio gutljaj alkoholnog pića.

'Ovako, za nedelju dana idemo u Španiju, dok smo ovde možeš polako da se upoznaješ sa njom, ona je beba ne razume još uvek ništa tako da mislim da će te vremenom prihvatiti, možeš da dolaziš u Španiju kad god hoćeš, mesečno ćemo dolaziti na jednu nedelju kako bi ona mogla provoditi vreme sa tobom, ali sve to pod mojim nadzorom, da li ti odgovara?' - objašnjavala je.

'Više bi mi odgovarala kad bi bili ovde, ali nema veze.'- sarkastično sam rekao, a ona me je pogledala oštro.

'Dobro, dobro.'- dodao sam.

'Onda da li bi mogli večeras da idemo na večeru, nas troje, zajedno?'- upitao sam sa pauzama.

'Može. Piši mi kad i gde.'- rekla je i ustala.

'Doći ću po vas, oko sedam.'

'Važi devet, do pola deset može da prođe kod nje, onda joj se spava.'- dodala je.

'Što se mene tiće, super.'

'Dobro onda, vidimo se.'

'Vidimo se.'- rekao sam, a ona je polako hodala prema izlazu.

'Adriana?'- rekao sam,a ona je stala i okrenula se.

'Da li može da prespavate ovde večeras?'

'Može Dejvide, može.'- rekla je, dok mi je osmeh ozario lice.

'Hvala ti.'

'Nema na čemu.'- rekla je i otišla.

Ponovo je stajala tu ispred mene. Ali ovaj put jača nego ikad. Nije stajalo više ispred mene nevino lane, nego žena koja zna šta želi i stoji čvrstim stavom. Prva žena koja mi vraća sve ono što sam joj učinio,valjda je i zato ostala posebna.  Stajala je ispred mene samo da mi pokaže šta sam imao,a nisam čuvao..

Hejj ljudii!
Evo ga nastavak nakon male pauze, nadam se da vam se sviđa i pišite mi!
Ne zaboravajte da pritisnete vote🎉

Voli vas.
Vaša Inna ❤️