The Vampire Diaries 9 season - Izabela Salvatore

"you better burn in hell"

Kaj POV

Vozio sam nazad ka Mistik Folsu,i dalje uznemiren i delimično uplašen za Katarinu

"Heeej" povikao sam nasmejano u slušalicu već znajući da prevrće očima

"Gde si?" nervozno je upitala

"Blizu,bez brige,sve je pod kontrolom"

"Kaj,gde je Džon?" nestrpljivo i zabrinuto je izgovorila

"Pored mene" teško sam progovorio gutajući knedlu

"Šta?! Rekla sam ti da ga odvedeš da bezbedno,ne da ga vratiš nazad!" vikala je

"Da,ali on im ne znači ništa bez tebe" opravdavao sam se

"Neću se sada raspravljati sa tobom" napravila je kratku pauzu "ali"

"Ali?"

"Ali teško tebi kada budeš došao" polako je spelovala te prekinula vezu

"Žene,ko će ih razumeti" prevrnuo sam očima smejući se

"Kako ste se vi upoznali?" radoznalo je upitao

"Bili smo cimeri u ćeliji,ne želim baš o tome" uozbiljio sam lice izgovorivši to

Nakon dužeg vremena ćutanja,moja usta su jako želela da progovore i naravno,jesu.

"Moraš biti pažljiv sa njom,ona je ipak" razmislio sam na trenutak birajući pravu reč "kompleksno savršeno biće" ponosno sam izgovorio na šta me je on zbunjeno pogledao
"Ne sprdam se,jeste. Teška je,neće ti verovati,igraće se sa tobom ali sve je to normalno"

"Zašto imam osećaj da vi niste prijatelji"

"Pa,jesmo,sada. Ali,nismo bili uvek"tuga i žalost su me obuzeli podsećajući me kako smo se rastali.. Ne baš prijatno ali sve je to bilo za veće dobro koje se nikada nije ostvarilo "Džone,smetaš mi na putu da je vratim ali,ako uspete da budete zajedno,nemoj da zajebeš kao inače,voli je baš onako kako zaslužuje,jer veruj mi,ubila bi te koliko god te volela ako je povrediš"

....

Katarina POV

Nalazila sam se u prostoriji koja je zračila belom bojom,jarko svetlo išlo mi je direktno u oči dok su dvoje iznad mene opipavali predeo oko mojih očiju

"I dalje ništa" jedan od njih je očajno izgovorio

"Pojaviće se,imaj stpljenja"

Posle toga sam se probudila u ćeliji,ne sećajući se apsolutno ničega,otvarala sam teške kapke i brzo počela da opipavam lice za koje sam se plašila da je unakaženo

"Izgledaš odlično,veruj mi" Kajev glas me je vratio u realnost skretajući mi pažnju

"Gde je ogledalo?" zabrinuto sam povikala uspravljajući se

"Nema ga"

....

Prošli su nedelje,zaključila sam da je ćelija napravljena da moju energiju drži na potpunom minimumu što ne njima išlo u korist. Kada su me odvodili u salu i labaratoriju ne bih imala svest isključivo jer sam tada slaba. Ono što su čekali da se pojavi bile su moje prave oči. Ni sama nisam znala kako da ih prikažem,imala sam jednu priliku da ih vidim i nikada više.
Kaj me je često zabavljao,pričao viceve i stvari iz svoje prošlosti,isprva nisam verovala da je neko u stanju ubiti sopstvenu porodicu ali ga razumem.