The Vampire Diaries 9 season - Izabela Salvatore

New chance

Kristofer POV

Polako silazim niz stepenice. Nadam se da nema nikakve veze sa onom vesticom od jutros. Ugledam dvoje ljudi koji me zbunjeno gledaju sa ulaznih vrata. Bili su to muskarac i zena..

"Izabela!!" Muskarac se prodere gledajuci na sprat,te brzo vrati zbunjeni izraz lica na mene,pomalo namrsten. Odmah potom,iza sebe cujem Izabelu koja brzinom svetlosti staje pored mene.

"Tata?" pogleda ih zbunjeno,dakle to su njeni roditelji. Nisam ih odmah prepoznao,ne racunajuci majku na koju lici u potpunosti.

"Imas mnogo toga da objasnis" blago se zakaslje te skupi obrve i usne u ravnu crtu. Majka se priblizu muzu te se nasmeje gledajuci u stranu sa dozom nelagode a zatim ga cusne laktom.

"Izabela mogla bi da nam predstavis momka"blago se nasmeje dok je muz posmatra za dozom neverice.

"Ovo je Kristofer,moj decko" odgovori te me zgrabi za ruku

"Dec.."prekine ga majka. "Dejmone,polako". "Drago mi je,ja sam Elena,Izabelina mama" pridje nam te ispruzi ruku u znak pozdrava koji uzvratim. "Kristofer,drago mi je" i uzvratim osmeh.

...

Izabela POV

Sedeli smo u dnevnoj sobi. Osecala se neprijatnost u vazduhu. Obukla sam se kao i Kristofer takodje.
Po tatinoj reakciji rekla bi da mu nije svejedno sto je jedan decko proveo noc sa mnom u kuci.. I dalje ima stav kao da sam dete..

"Ali Izabela,zasto mi nismo obavestini o ovome?"setao se po sobi i dalje tvrdeci da je trebalo da im javim sve ovo

"Tata vec sam ti rekla da je to moja intima i moja licna stvar,logicno je da imam decka,imam tridesetcetiri godine!"

"Da ali i dalje ides u srednju skolu. Uostalom,on je vampir,vampir"

"Ali dobar" Kristofer je sedeo ne pomicno,verovatno je vec previse besan.

"Mislim da je vreme da prestanete da se raspravljate. Koliko ste zajedno vec?" bila je to mama pokusavajici da izgladi stvari i smiri situaciju uskocila je izmedju nas.

"Ima mozda dve nedelje"

"I ti si spavala sa njim?!!" bio je to tata. Ovog puta vise isfrustiran.. Besno je uzeo svoju casu burbona i razbio je od zid.. "Ne verujem, Izabela,razocarala si me"

-Tata ja vise nisam dete! Bilo je i vreme to da se dogodi. Pokusam da smanjim ton glasa kako se ne bi nadvikivala sa njim a i nisam raspolozena za rasprave.

"Dejmone,hajde pokusaj da se smiris"poluje ga po ramenu i okrene mu glavu ka svome licu "idemo gore u sobu" mama me umiru pogledom bice sve uredu,pa odvede tatu na sprat.

"Izvini zbog o ovoga" izdahnem dok pokusavam da obuzdam neprijatnost koju sam takodje osetila. Ne zelim da izgubim Krisa zbog ovakvih stvari.

"Uredu je" blago se osmehne pokusavajuci da me oraspolozi ali znam da nije uredu

"Zaista mi je zao zbog njih" prislanjam ruku na celo te pocucem kosu unazad. Primetim da se mama vraca .

"Izabela" izgovara dok mi pritrcava osrvrcujuci se iza sebe pokusavajuci da bude sto tisa.

"Hm?" trgnem se i prislonim ruke na kukove

"Izvini Krise zbog ovoga,zao mi je,Dejmon,on je samo previse zastitnicki nastrojen jer smo vec izgubili jednu cerku zbog slicne situacije" glas joj bude sto tisi a u ocima joj zasija tuga,mogla sam osetiti svu tu bol koja se osecala u njoj.