The Vampire Diaries 9 season - Izabela Salvatore

We are sisters no matter what

Lili POV

Flashback

Uvek smo bile razlicite ali povezane..

"Zoi!" (Dzejson je dozivao svoju sestru od tetke,besno je jurio po parku Mistik Folsa pokusavajuci da je nadje a ja sam mu pomagala)

"Dzejsone ja.." (izgovorim uplaseno u slusalicu telefona ali me prekine ulazak u moju spavacu sobu)
"Pozvacu te kasnije" (zatim prekinem i dam Izabeli pogled "sta je sad")

"Zasto si se hranila na njoj?!" (povikne besno)

"Kako-?" (ne stignem ni da joj odgovorim a ona ne vec stisne za misicu ruke)

"Mi smo sestre. Razumem to da ne mozes da se hranis ljudskom krvlju,trebalo bi da nastavis da vezbas navikavanje sa Stefanom"(uputi mi osmeh a zatim me pomiluje po ramenu te zagrli) "ja sam tu Lili,uvek" (uzvratim joj zagrljaj ali se ubrzo trgnem setivsi se Zoi)

"Ali Zoi" (izgovorim uspaniceno ali me Izabel uhvati za ruku)

"Heej,ona je dobro. Nasla sam je,bila je u sumi danas popodne,secala se svega ali sam sredila to" (namigne mi a zatim krene ka vratima)

"Dzejson mi nikada nece oprostiti" (suze krenu niz moje obraze,Izabel se okrene i pogleda me)

"Dzejson nece saznati da si to bila ti" (lazno se osmehne te izjuri iz sobe)

...

"Izabel!!" (zidovi kuce odzvanjali su njenim imenom,bio je to Dzejs i to vrlo besan)

Sjurila sam se niz stepenice imajuci jednu stvar u glavi,uradila je to,potcinila je njegovu 14 godisnju sestru

"Dzejsone" (potrcala sam ka njemu pokusavajuci da ga smirim ali je bilo nemoguce)

Izabel je samo stajala i ponasala se kao da se nista nije dogodilo,mama je bila na poslu a tata je resavao nesto sa Stefanom,dobro je da je ovako.
"Lili,pusti me!" besno se trzao,vene su mu poiskakale svuda po telu,bes je ovladao njime i nije bilo lako kontrolisati ga. "Dzejsone molim te!" preklinjala sam moleci se da ce ovo prestati. Sta da sam ja na tom mestu sada gde je Izabel? Ona nista nije ni uradila...

"Dzejsone,zapamti,ja uvek radim ono sto ja zelim,uvek dobijam" (odbrusila je hladno kroz zube prekrstenih ruku)

Izabel je delovala uverljivo sa svojim stavom.. Zasto radi ovo uopste,zasto me brani?

"Ti si zlo,tvoje samo ime je zlo i znaci nevolja! Zasto si to uradila,Izabel??! Zasto unistavas ljudima zivote? Rodjenoj sestri,roditeljima,prijateljima (blago zastane)/Ah da,ti nemas prijatelje (iskezi se a zatim uozbilji) ko bi zeleo da bude prijatelj sa nekim takvim,niko. (Izabel je vec obuzimao bes koji sam mogla da osetim ali je uspela da se iskontrolise)

"Dzejsone,dosta" (povikala sam ali nije reagovao)

"Uvek ces biti sama jer si cudoviste" (nagnuo se ka njoj i grubo izgovorio te reci)

"Neko mora i to da bude. Mozes me mrzeti koliko god hoces Dzejsone,ali da,to sam ja (zatim se okrenula i otisla)

...

Uspela sam da umirim Dzejsa nakon Izabelinog odlaska.. Zahvalna sam joj ali bolje bi bilo da sam rekla sta sam uradila..

***

Polako sam koracala uz stepenice kuce nadajuci se da je Izabel u svojoj sobi. Prisla sam vratima i blago ih odskrinula  kako bi proverila da jeste i na moje iznenadjenje bila je. Gledala je u knjigu pazljivo citajuci njene stranice. Ostala sam neko vreme da je posmatram nakon sto sam shvatila da je duboko u njoj,knjizi smedjih korica. Pitala sam se zasto nije pobegla kao i obicno na njeno "tajno skroviste" mesto gde je cesto odlazila nakon ovakvih situacija ali bila je tacno nekoliko koraka ispred mene.. Znam da su je Dzejsonove grube reci u uvrede jako povredile,ipak je to izgovorio neko koga ona jako voli,bas kao i ja. Sta da je sve to rekao meni?
Odstranila sam negativne misli a zatim pokucala pretvarajuci se da sam tek dosla.