The Vampire Diaries 9 season - Izabela Salvatore

Magic can do anything

"Izabel,zao mi je.. Nisam" polako mi je prilazila trudeci se da nadje dobar izgovor ali nisam zelela da slusam te sam se udaljila nekoliko koraka unazad

"Kejtlin,mislim da nije pametno-" prekinula ga je uputivsi mu drzak pogled

"Kristofere,ne mesaj se!" a potom povikala

"Ne diraj ga!" povikala sam na nju na sta se ona povukla nazad

"Dzejson nije bio dobar za tebe i ti to znas. Htela sam da ti pomognem da ga izbacis iz glave i nastavis dalje sto si i uradila" gledala sam je u neverici

"Patila sam!"

"Ali te je proslo. Imala si vecnost koju i dalje imas. Nisam dosla ovde da bi se svadjala,Izabel. Ti to vrlo dobro znas. Dzejson bi te iskoristio,izmanipulisao i sutnuo,on prilici Lili. Ne i tebi"

"Da,bolje je ovako... Ali ti si me lagala Kejt,ti si izabrala da me lazes!" bila sam uvredjena kao i povredjena njenim ponasanjem

"Za tvoje dobro! Da li bi odustala od njega da si znala da je ziv? Ne bi,ti to sama duboko u sebi znas. Ne bi dala Krisu sansu jer bi "uvek bio Dzejson". Ne bi bila gde si sad,srecna i na mestu. Za to je potrebno podneti bol. Lili je znala da je jedini nacin da ga spasi bio taj da on postane vampir. A ja sam znala da bi ti digla ruke samo kad bi on umro" njene reci su odrazile tugu u glasu dok je to izgovarala a ja sam osecala isto

"Ali" glasu mi je nestalo snage.. Bila je upravu

"Seti se kakva si bila,seti se kakva jesi" to su bile reci koje su me presekle na pola,jeza mi je prosla kroz kicmu
"Nisi samo nastavila dalje svojom voljom,vec i mojom magijom,morala sam to da uradim kako bi se primirila"

"Hoces da kazes da ja nisam ja?!"
Suze su se spustile niz moje obraze jedino sto je odzvanjalo u meni bila je bol,svi su me lagali...

"Jesi ali ne ono sto si ti istinski" podigla je ruku ka meni i izgovorila reci na latanskom koje nisam razumela,Kris je poleteo prema njoj kako bi je zaustavio. Osetila sam kako me noge izdaju i kako se vec uveliko nalazim na podu..

"Sta si uradila?!" povikao sam sa poda pokusavajuci da osvestim Izabel

"Vratila sam je" slegla je ramenima ravnodusno,nisam razumeo to "vratila sam je" o cemu prica..

"Kako mislis?" upitao sam nesigurno

"Izabel nije uvek bila dobra devojka,nije bila previse empaticna,ti to znas jer si je posmatrao. Bas kao i u Los Andjelesu. Vidjala sam te" znao sam ko je ona,ali nisam znao da i ona zna mene..

"Hoce li biti dobro?" upitao sam za Izabel ne zeleci da joj se bilo sta dogodi

"Da,nece joj biti nista,samo ce se vratiti u staru sebe" ravnodusno je izgovorila,nije uzivala u ovome i to sa sigurnoscu mogu da potvrdim ali zasto je ovo uradila

"Zasto radis ovo?"

"Zato sto ce tako jedino shvatiti. Secanje ce joj biti uredu ali ona nece biti potpuno ista kao sad. Ako je zaista volis,prihvatices je" a potom je izasla

...

Ja spavam.. Pomislila sam,iznenada sam se nasla u sumi,bas kao i onda okruzena nicemu sem drvecem,Dzejson je pored mene.. Ovo je dan kada su ga oteli i dan kada sam pomislila da je mrtav..

Opet,opet sam u snu.. Gledam oko sebe i ovog puta sam u Nju Orleansu. Zasto sanjam ove stvari koje su se dogodile?
...

"Budna si?" pomilovao sam joj lice dok je polako otvarala oci,samo da sve bude uredu,pomislio sam