The Vampire Diaries 9 season - Izabela Salvatore

He is safe now

Jurim kolima nekontrolisano i jedino sto mi je na umu je da zavrsim sa ovim.
Jedini nacin da ne uprskam jeste da nemam emocije jer me samo one mogu trenutno sabotirati,ne,necu ih iskljuciti vec cu ih skloniti sa strane.
Iz mraka na putu izletela je devojka,naglo sam zakocila auto kako je ne bi udarila. Bleda kreatura stajala je nedaleko od auta ukocena,u strahu. Izasla sam kako bi proverila da li je sve uredu.

"Hej" (pridjem polako kako bi umirila devojku)

"Gde sam?" (uplaseno je stajala u pocepanoj odeci,ruke su joj se tresle dok joj je pogled lutao unaokolo)

"Ovde sam da pomognem" (ona se naglo umiri a ja joj pridjem dovoljno blizu)

"Ti ces mi pomoci?" (gledala me je zelenih ociju punim nade)

"Oprosti mi" (zatim je ujedem za vrat kako bi se nahranila njenom krvlju)

...

Nakon toga nastavila sam napred. Mesto na kom su ga krili je samo 30km udaljen od Mistik Folsa.
Zao mi je ove devojke sto je ovako zavrsila ali potrebna mi je sveza krv iz vene kako bi ojacala. Ponela sam nekoliko kesica krvi za Krisa.

Dakle stigli smo,izgovorim u sebi gledajuci u veliku staru vilu zabacenu od puta. Siva i oronula fasada davala je dovoljnu jezu.

"Idemo Izabel" (kazem sebi a zatim udahnem i izadjem iz auta. Namestim koznu jaknu i pomerim kosu sa lica)

Dok sam koracala kako bi osmotrila teren morala sam paziti da me ne cuju,plaseci se da ce me cipele odati. Podpetice visoke 6cm i ako su deblje zbog cizmica,vampiru nece proci neopazeno.

Primetim dvojicu momaka ka ulazu,vreme je,pomislim. Brzinom svetlosti izletim iz mraka i neprimetno im izvadim srca,ne zelim rizikovati lomeci im vratove. Uputim se ka glavnim vratima ali se zaustavim kada cujem glasove koji dopiru iza istih.

"Mislis li da ce doci?" upitao je muski glas drugu osobu
"Hoce,ta zna sta zeli a znamo i mi. Budi u pripravnosti" odgovorila je zena,mlada rekla bi.
Ne mogu na glavni,moracu iza ako postoji ulaz uopste. Osmotrila sam iza ali nije bilo nicega. Problem je sto ne znam ko poseduje kucu,ako je covek ne mogu uci nikako. Morala sam rizikovati,ugledala sam otvoren prozor ali je previse ocekivano da cu uci tu. Ne ocekuju me bez razloga. Vrata,moram na njih. Ovo je samo diverzija.
Nakon par minuta razmisljanja kako da udjem odlucila sam na vrata sto sam i uradila,njihova lica su izgledala iznenadjeno kao i spremno za borbu,plava devojka mi je uputila osmeh. To je to.
Uhvatila sam nju i iscupala joj srce dok je muskarac krenuo da me uhvati,levom nogom sam izbila srce iz njegovih grudi. Osmotrila sam mali uvodni hodnik koji je sa leve strane imao bele mermerne stepenice. Sprat,pomislila sam. Verovatno su gore

Kris POV

"Vreme je" (povukao me je jedan od cuvara i odvukao u malu sivu prostoriju gde ih je bilo jos dvojica,Lui i Piter. Osmesi su se odrazili na njima)

"Tvoja draga je ipak odlucila da te potrazi" (oglasio se Piter radosno)

"Ne bi ona" (kazem ravnodusno nadajuci se da nisu u pravu)

"Ne blefiraj mali,malopre je vidjena na putu kao ovamo,mora da je blizu" (bio je to Lui,glavni medju njima)

Ne,ona ne bi krenula zar ne?  Mora da lazu,samo da bi me isprovocirali. Zaculo se glasno lupanje na vratima sobe. Vrisak kao i ispustanje daha. Oci su mi bile fiksirane ka tamo. Ocekujuci najgore,samo da nije ona ta koju su uhvatili upravo. Vrata su odletela ka nama,udarena pravo od zid.