The Vampire Diaries 9 season - Izabela Salvatore

I am the truth

Kristofer POV

Nakon određenog vremena,sklonili smo se iz mračne ulice odlučivši da razgovaramo o svemu.

"I dalje ne mogu da razumem kako si tek tako odlučio da me napustiš!"

"Prevarila si me,lagala i izdala" hladno sam odgovorio ne želeći da trošim snagu na raspravu o tome

"Sve je moglo biti bolje,ali ona je mrtva" žalost i tuga su je odavali

"Ali znala si da će doći do toga,Eva. Znala si da ću shvatiti da nisi ti,takođe si znala kakva je Izabel" i dalje sam šetao u krug,nervoza nije želela da me napusti

"Da. Svejedno sam znala da žrtvujem sestru zarad tebe,tebi to ne znači ništa?!" ustala je sa fotelje,bes je obuzeo kao i tuga u njenim zelenim očima

"Ne znači. To je tvoja krivica. Ako si mislila da ću ti se zbog toga vratiti,onda me ni malo ne poznaješ" odbijao sam da je pogledam,sramota me je nje same

"Čekaj,zar je moja sestra zaista toliko "opasna"? " Džek se smejao neverujući šta sluša,moram priznati da se slažem sa njim

"Tvoja sestra je ništa više nego obična kučka" prosiktala je kroz zube

"Pazi šta pričaš!" Džek je ustao sa svog mesta ali sam ga zaustavio "mogli bi nju da pitamo,a?" nastavljao je gurajući me grudnim košem

"U redu je,Džek. Ne padaj na njene provokacije"

....

Izabel POV

Nepomično sam stajala i posmatrala je nekoliko sekundi,bez opažanja pojavila se iza mene bacivši me uz zid

"Izabel!" Vajolet je povikala u očajanju

"Dobro sam" polako sam ustala sa zemlje spremajući se da je napadnem

"Nemoguće je" bez opreza i očekivanja moja kosa se već nalazila obmotana u njenoj ruci dok sam bila na kolenima
"Mogla bih da te ubijem,ali ne želim"
Mogla sam čuti Vajolet koja se zaletela na nju i uspela je da me oslobodi ali je Izabela već zgrabila za vrat

"Hm,čovek nisi" upijala je Vajoletin miris skrećajući pogled u mom smeru
Te je pustila i krenula ka meni,bila sam spremna na borbu ali sa Vajolet u blizini biće teško,ako je uhvati,ubiće je

"Neću gubiti vreme" krenula je ka meni i dok sam trepnula Vajolet je bila pored mene a oko nas raširena krila

"Idemo odavde" ubrzo smo se našle usred šume

"Šta se dogodilo?" bila sam zbunjena jer ništa slično nisam doživela. Moja snaga je bila toliko na niskom nivou,na nivou čoveka. Vajolet je stajala i posmatrala sa brda u daljinu te se okrenula ka meni

"Izabel,jesi li nekada slušala o drevnim bićima?" upitala je ozbiljno

"Da,vampiri,vukodlaci" prekinula me je

"Ne mislim na njih"

"Ti si-"

"Da,anđeo" osmehnula se "anđeo na zemlji. Rođena sam takva" opet je pogledala u okolinu kako bi potvrdila da nema nikog "biće sa kojim smo se danas suočile" napravila je pauzu te duboko udahnula "opasnije je od prvobitnih" blago se smestila u turski sed sedavši na zemlju

"Od prvobitnih? Šta je ona?" posmatrala sam je u neverici i strahu te sam sela pokraj nje

"Čula si za Klausovi ćerku,Houp? Ona je tribrid. Ali ne i prvi" zamislila se na trenutak te nastavila "ranije,dosta davno se rodila devojčica prirode,ubijana i sakaćena svaki put kada bi se rodila ponovo. Zadnji put se pojavila u Italiji" zastala je