The Vampire Diaries 9 season - Izabela Salvatore

Our Secret

Tokom puta nista niko nije govorio a Dzejson je ubrzo zaspao. Sedela sam na suvozacevom mestu i strpljivo cekala svaki trenutak ocekivajuci Klausovu burnu reakciju. Znam da to nece pokazati pred Dzejsonom ali kad budemo nasamo,nece biti prijatno. Skupim hrabrost i udahnem kroz nos te mu se obratim.

-Klause,ovaj,ja(promumlam gledajuci strpljivo u njega a on ni da trepne) Samo me pogledaj hoces li?(kazem sa tugom u glasu na sta se on trzne)

Klaus: Razgovaracemo sutra o ovome(blago se nasmeje te nastavi gledati na put)

...

Klaus i ja smo odneli Dzejsona u njegovu sobu,ja sam se istusirala te produzila u svoju ne prestajuci da razmisljam o onome sto se desilo sinoc. Nakon nekih pola sata utonula sam u san.

Dzejson POV (point of view)

Budim se sav znojav. Osecam da mi je grlo suvo i da sam uzasno zedan te ustanem polako i uputim se ka kupatilu da se umijem i popijem vode. Nakon toga se polako uputim nazad ka sobi ali me nesto natera da zavirim u Izabelinu sobu i vidim da li spava. Polako otvaram vrata i ppgledam u nju kako mirno spava,pridjem joj blize,svega par centimetara udaljen i poljubim je u celo. Nadam se da nije zaboravila ono od sinoc. Zaista mi se dopada,ne znam kako je doslo do svega ovoga. Zatim je pogledam jos jednom i vratim se tihim koracima u sobu. Ubrzo se nadjem u krevetu i utonem u san.

Izabela POV(point of view)

Budim se,gledam na sat vec je 10:47h. Ma dovoljno sam spavala,nerado ustajem i upucujem se ka kupatilu kako bi obavila jutarnju rutinu a potom posla ka kuhinji kako bi u miru popila jutarnju kafu,u kuhinji me prijatno iznenadi lice koje mi od sinoc ne izlazi iz glave sto me natera na osmeh

-Dobro jutro(kazem osmehujuci se dok stavljam dzezvu na sporet)

Klaus: Dobro jutro ljubavi(osmehne se te izusti) Je l' taj osmeh zbog onoga od sinoc?(upita provocirajuci,mogla sam videti bes i tugu kako se bore u njegovim ocima)

-Ne. Taj osmeh je namenjen tebi. Dugo te nisam videla(osmehnem se blago zabrinuto pa ubrzo skrenem pogled)

Klaus: Necu te kritikovati(uhvati me za ruku te me okrene licem ka sebi). Razumem te,zaljubljena si u njega i nisam ljut zbog onoga(blago se osmehne) Ljut sam jer mi se nisi javljala,nemas pojma koliko sam brinuo(nakon sto zavrsi zagrli me jako i ja mu uzvratim)

-Nece se ponoviti,obecavam. Uvek cu ti javljati gde sam(prosapucem te ga zagrlim jos jace a iz zagrljaja nas prekine jedno "khm,khm")

-Kole,dobro jutro(udaljim se od Klausa pa pomerim dzezvu sa ringle i uzmem da napravim nes)

Kol: Dobro jutro i tebi Izabela(nasmeje se) Klause je l' mozemo da razgovaramo?

Klaus: Da,naravno. Izabela(uputi pogled ga meni te se okrenem)
Razgovaracemo kasnije(namigne mi i osmehne se a zatim napusti kuhinju sa Kolom)

Dzejson: Dobro jutro(nailazi sam cupav trljajuci oci)

-Jutro Dzejs(prekine me tako sto me poljubi i osmehne se a onda me pogleda) Dzejsone u vezi onoga od sinoc(uozbiljim se) to..(prekine me tako sto stavi svoj kaziprst na moje usne)

Dzejson: To ce biti nasa tajna,moze?(osmehne se a potom me obgrli)

-Moze ali..

Dzejson: Nema ali,ne kvari trenutak Izabela(prosapuce mi na uvo na sta se ja najezim)