The Vampire Diaries 9 season - Izabela Salvatore

"It's just a dream"

"Ne vidim ga ovde" izgovorio je osvrnuvši se

"Trenutno je u Norveškoj,to te se ne tiče"

"U redu. Ne brini,više te neću ni dodaći. Oprosti mi na ovome i zaboravimo da se dogodilo" glas mu je bio utučen i ubrzo potom bez mog odgovora vratio se nazad u auto

Osećala sam krivicu,ništa nisam spomenula Krisu ni o Izabeli,ni o Stefanovom dolasku,ni on našem putu ka Vašingtonu. Toliko toga sam prećutala da ću morati i ovo,ali zbog njega samog,ne želim da brine bez razloga. Ostala sam još malo napolju želeći da prekinem tenziju koja bi nastala između Stefana i mene unutra zbog ovog događaja.

***

Nastavili smo put,Vajolet je vozila a Stefan i ja nismo progovarali ni reč. Bilo mi je neprijatno da ga pogledam posle onoga,ne znam da li sam mu za ovo vreme od kada je sa nama dala lažnu nadu ali se nadam da nisam.
Nakon dužeg vremena vožnje,stigli smo i uzeli sobe u hotelu. Ostavili smo stvari,istuširali se.

"Izabel,da li je sve u redu između tebe i Stefana?" Vajolet je upitala oblačeći se,zabrinutim glasom

"Da. Zašto ne bi bilo?"

"Ne komunicirate,on zna da bude pomalo dosadan i naporan ali dobar je"

"Sve je u najboljem redu" odgovorila sam otklanjajući sumnju

"Nadam se"

"Ako si spremna,mogli bi da krenemo"
Klimnula je te smo napustile sobu

...

"Da li i dalje tražiš te knjige?" dečko koji je sedeo za šankom upitao je

"Da,moraju da postoje odgovori na moja pitanja i ja ću ih pronaći" odgovorio sam odlučan

"Samo gubiš vreme. To su samo snovi" uzeo je gutljaj pića

"Snovi koji se ponavljaju,da,samo snovi" nastavio sam sa brisanjem čaša nervozno

"Vidi,to se dešava jer razmišljaš o njima i onda ih tvoja podsvest reflektuje dok spavaš"

"To nisu samo snovi"

"Zar opet o tome?" plavokosa devojka sela je pokraj svog dečka spuštajući poljubac na njegov obraz

"Zdravo Kejt" mahnuo sam

"I tebi Džone" spustila je malu knjigu na šank blago je gurajući ka meni

"Šta je ovo?" bez razmišljanja sam uzeo knjigu i otvorio je

"O snovima,možda nađeš ono što tražiš" nasmešila se ohrabrivajući

"Hvala ti" uzvratio sam osmeh

Skoro svake noći sam sanjao isti san,uvek se ponavljalo. Mlada devojka koja od mene traži da jašemo konje,osmehuje se i maše ka sebi da joj priđem. Uvek smo se tajno sastajali,sakrivali podalje od njene velike kuće i ljudi koje smo poznavali ali kraj tog sna je uvek isti,ona umire.

Već tri godine i nekoliko meseci tragam za istinom i skrivenom značenju tog sna. Čak sam nekoliko puta i sretao devojke koje su toliko fizički izgledale nalik njoj da sam mislio da me oči varaju,ali ne. Jedine razlike koje su uvek postojale bile bi boja kose,boja očiju ili ten. Svaka je imala za nijansu ili dve nešto svetlije. Odgovore nikad nisam pronašao