Gone

150 10 0
                                    


Iz sna me je probudio Kris koji se trudio da ne bude previse bucan,ali je nazalost lupao sudovima praveci kafu. Otvorila sam oci i pomerila kosu sa lica pokusavajuci dobro da se namestim kako bi ponovo utonula u san ali je bilo bezuspesno. Zacuo se zvuk otvaranja prednjih vrata na spratu nize sto mi je probudilo znatizelju,znajuci da nije Kris.

"Gde je voljena Izabel?" (dobro poznati glas je upitao)

"Na spratu je,spava" (tiho je izgovorio)

"Kristofere,upozoravam te,jos jednom se dogodi slicno,otkinucu ti glavu. Nadam se da sam bio jasan?(gnevno je izgovorio kroz zube)

"Razumeo sam. Nisam zeleo da ispadne ovako-" (ovoga puta bio je prekinut)

"Mnogo toga ne zelimo ali se ipak dogodi. Ona je moj najboji i jedini pravi prijatelj,razumimo se,kao brat brata" (cula sam da je pricao kroz blagi smeh)

"Obecavam da cu je stititi svojim zivotom,Kluse"

"I bolje bi bilo po tebe. Idem sada,pazi na nju" (a zatim je izasao iz kuce)

*dvoumila sam se da li da sidjem dole i razgovaram sa njim ali sam odustala od te ideje. Ne bi mu bilo nimalo prijatno da me gleda i slusa nakon svega ovoga. Okrenula sam se na stranu pretvrajuci se da spavam,zacula sam korake na stepenicama i sklopila kapke.

"Dobro jutro,lepotice" (ispruzio je solju tople kafe preme meni a ja sam je prihvatila rukama podizajuci se uz jastuk i ram kreveta)

"Hvala ti" (promumlala sam kroz osmeh)

"Uvek" (uzvratio je osmeh a potom spustio svoje tople i meke usne na moje,strastveno sam uzvratila znajuci da ih zelim,prijalo mi je i ujedno nedostajalo)

"Polako" (blago se udaljio od mene osmehujuci se,zatim je spustio solju kafe na nocni stocic te se ponovo priblozio mom licu dovljno blizu)

Pritisnula sam ga usnama zudeci svaki put iznova vise,prigrlila sam ga oko vrata privlaceci ga blize sebi,nasli smo se u krevetu zagrljeni jedno preko drugog,zelela sam da idemo dalje ali je skripa sobnih vrata prekinula trenutak

"Nadam se da prekidam nesto" (bio je to tata,zakasljao se kako bi nam dao do znanja da je zgrozen a potom je prevrnuo ocima pa skrenuo pogled u stranu,trgla sam se i ustala)

"Tata mogao si da pokucas" (ustala sam sa kreveta,kroz misli mi je proslo to da nemam svoju odecu na sebi vec Krisovu majicu)

"I da,u vezi toga" (stavio je belu papirnu kesu na radni sto pored vrata i izasao napolje) Nema na cemu"

Osetila sam se osramoceno,moj rodjeni otac je prisustvovao necemu ovakvom. Brzo sam se obukla i sisla na sprat nize gde su bili Kris i tata.

"Kako si-" (prekinuo me je)

"Znao? Nisi uzela nista od odece a ona na tebi je bila prljava" (sedeo je na fotelji)

"Hvala ti. U vezi onoga" (podigao je ruke uvis kao da se predaje)

"Ne zelim da znam,Izabel"

"Dobro"(izdahnula sam u olaksanju sto necu morati to da objasnjavam)

"Imamo jedan mali problem" (skupio je obrve i stegnuo usta u ravnu crtu,ne bih rekla da je mali sudeci po njegovom izrazu lica)

"O cemu se radi?" (bila sam spremna ovog  puta na sve)

"Nema nigde Dzejsona" (zabrinuto je stisnuo lice)

Ne opet,ovo se ne desava zar ne?
Izlecem iz kuce ne znajuci u kom pravcu da idem,ne zelim da ga Lili izgubi ali ovoga puta stvarno. Iznenada mi zazvoni telefon,ne gledajuci ko je,javljam se.

The Vampire Diaries 9 season - Izabela SalvatoreTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang