The Vampire Diaries 9 season - Izabela Salvatore

We still have hope

Polako smo ušli u svoju sobu sa dva kreveta,želela sam ga držim blizu sebe,ne zbog emocija već zbog bezbednosti. Rano je da bi čuo sve,prošlost je gde i treba ali ono što je opasno nalazi se u sadašnjosti. Nisam želela brzo da odem kako ne bih uvredila ostale,ipak su mi pomogli i videću da li postoji nešto što može da se učini za njih. Umorno sam nastavila ka kupatilu kako bih opustila telo pod toplom vodom i rasteretila se.

...

Izabel POV

Nastavila sam da ležim,uspomene na Krisa i mene navirale su utišavajući buku u mojoj glavi. Znala sam da ovog puta ne želim da uradim ništa glupo i nezrelo već suprotno,da se sa ovim raskidom nosim kao i sa bilo čime drugim,smireno,jebeš tu reč,ja nisam smirena ali pokušaću i znam da ja to mogu.

"Izabel?" Vajolet je tiho ušla u moju sobu

"Hej" promumlala sam tiho držeći oči dalje zatvorenim

"Katarina je otišla u hotel,samo to sam želela da ti javim" krenula je da izađe ali sam je zaustavila brzo otvoreći oči

"Zašto je otišla?" zbunjeno sam upitala ustajući sa kreveta

"Želi privatnost" nasmejala se

"Aha,da" zastala sam na na trenutak "kako je Stefan?"

"Dobro je,spava kao beba"

"Nadam se da neće biti ljut zbog toga" glasno sam izdahnula

"Biće malčice ali ne brini,proći će ga"'osmehnula se i prihvatila se rukom za kvaku vrata

"Je l' misliš da je Kris ozbiljno ono mislio?" pokušala sam da sakrijem tugu u glasu ali mi se omaklo

"Vidi" zaustavila se vraćajući se ka meni te je sela na krevet "Ne bih znala koji je razlog vašeg raskida ali nešto mi se tu ne dopada. Džek mi ništa od toga nije pominjao ali ne znam,nekako" prošla je rukom kroz kosu razmišljajući o rečima koje će reći te me direktno pogledala u oči i spustila svoje ruke na moja ramena čvrsto ih držeći "Ko ga jebe,je l' otišao? Jeste,naići će već neko,ne opterećuj se time" klimnula sam glavom i zagrlila je čvrsto

"Hvala ti"'izustila sam udaljavajući se iz zagrljaja

...

Prošla je nedelja od kako je Katarina došla,stvari su se dosta promenile u proteklih par dana. Ne razmišljam o Krisoferu i krenula sam neki novi način života. Katarina i ja smo svako popodne vežbale sa noževima,bila je jako vešta i brza.

"Vidim zašto gajiš strast prema ovome" izgovarala sam bacajući nož na metu koja se nalazila pet metara udaljena na drvetu

"Zabavno je i vrlo efikasno" rekla je vadeći nož iz drvenog centra "dobra si" pohvalila me bacajući nož u mom pravcu,bez trunke truda sam zgrabila nazad

"Moraju oči uvek da ti budu fokusirane jer ako neprijatelja u jednom trenutku imaš više,saterana si u ćošak,u samo jednom potezu ih moraš sve srediti"'pokazala je kažiprstom na mete oko nas koje su bile različite udaljenosti i u različitim pozicijama,izvukla je šest noža iz kajiševa sa svojih butina i bez da trepne pogodila je sve mete u centar

"Kako?" upitala sam gledajući oko sebe u mete

"Lepo,fokusiraš se bez da gledaš direktno u njih,moraš da oslobodiš osećaj" klimnula sam glavom,ona je skinula noževe sa meta brzinom svetlosti i dala mi ih "hajde,probaj"
Nekoliko trenutaka sam se dvoumila gledajući u četiri noža koja mi je dala