Samo moja mala

"kreten"

"spava mi se!" bilo je 1 sat uveče, baš mi se spavalo.

"onda idemo da spavamo!" nisam očekivala iskreno da će ovo reći već da će me smarati.

otišla sam u toalet i odradila higijenu, nakon toga smo zajedno otišli u spavaću sobu. marko je skinuo majcu, ostao je samo dole u šorcu. Nisam mogla da odolim njegovom telu, buljala sam u njega što je on primetio.

"malena, što me gledaš?"

"nećemo valjda zajedno spavati?" promenila sam temu.

"nisi valjda mislila da ću spavati na podu ili u dnevnoj sobi!?" ironično je rekao sa osmehom.

"dobro, al bez pipanja" prevrnula sam očima, ne želim da mu budem jedna od njegovih kurva kolko god mi se svidjao.

legli smo u krevet, ja sam legla na drugoj strani kreveta, skoro na ivicu, osetila sam ladne ruke oko struka, povukao me je do njega i jako zagrlio, nisam mogla da se pomerim, mada prijalo mi je, osećala sam se bezbedno u njegovom zagrljaju.

"alo kretenu, šta smo rekli!?" ignorisao je svaku moju reč i nije me puštao.

"laku noć malena" tiho mi je šapnuo na uvo.

"laku noć kretenu" uzvratila sam mu istim tonom.

dok sam ležala u njegovom zagrljaju, osetila sam leptiriće u stomaku kako lete u krug, a srce mi je ubrzano kucalo, bila sam toliko uzbudjena da sam se bojala da se pomaknem, kao da bih mogla da prekinem taj trenutak. Osećaj njegovog dodira na mom telu bio je toliko prijatan da sam se prepustila tom osećaju.

lagano je počeo da me miluje po kosi, a zatim je spustio ruku na moje lice i gledao me pravo u oči, osećala sam se kao da sam jedina osoba na svetu, kao da ništa drugo nije važno osim ovog trenutka. tada me poljubio i osetila sam toplinu koja se širi celim mojim telom. zatvorila sam oči i uzvratila mu poljubac, vodeći svoju ruku do njegovog lica i milujući ga, osetila sam kako se njegove ruke spuštaju na moja ledja i nežno me privlače sebi, dok smo se i dalje strastveno ljubili, sve dok nam na kraju nije ponestalo daha, lepo smo se smestili pa ubrzo i zaspali.

jutro..

otvorila sam oči i pogledala po sebi, pokušala sam da se pomerim ali mi to nije dozvoljavala markova ruka koja se nalazila oko mene.

Marko P.O.V

otvaram oči i vidim malenu kako pokušava da se pomeri ali joj ne dozvoljavam rukama.

"zašto ne spavaš" pitao sam je dok se opirala ko prase.

"zato što ne mogu da se namestim lepo, baš se pitam zbog koga" ljutito mi je odgovorila što me je nasmejalo.

"spavaj" opustio sam malo stisak kako bi mogla da se pomera.

"marko, pusti me želim da ustanem" ignorisao sam je i zatvorio oči.

"marko zakasnićemo u školu, pusti me"

"subota je, spavaj" tiho sam joj uzvratio.

osetio sam blagi udarc po ramenu, ivana me je udarila kako bi pokazala da je ljuta.

"zašto?" tiho sam je pitao

"jer mi nisi dao da ustanem" prijalo mi je da spavam sa njom, ona je nešto posebno što budi nešto u meni.

"ne puštam te" nastavio sam da je nerviram.

"daj marko, moram u toalet, pusti me"

"dobro dobro" sklonio sam ruke i pustio je da ustane, pa sam ubrzo i ja ustao za njom.

Ivana P.O.V

odlazim u toalet, radim higijenu i sredjujem malo kosu, razmišljanja mi se ne pomeraju sa njega, prvi put u životu sam se naspavala sa srećom, u njegovim rukama sam se osećala bezbedno, volela bi ovako da se budim svako jutro, joj Ivana, zaboravila si da vidiš telefon, verovatno imam milion poruka.. palim telefon i vidim 26 propuštena poziva i 10 poruka, osećam se loše što se nisam vratila kući, mama će me ubiti, napisala sam poruku Anji i mami da sam dobro i da sam prespavala kod drugarice. Ugasila sam telefon i izašla iz toaleta de me je čekao marko.

"ej moram da idem kući" volela bi da ostanem sa njim al moram da idem.

"u redu, odbaciću te" odmah se ponudio.

"nije potrebno"

"malena, tišina"

"mhm dobro"

brzo smo se spremili, krenuli smo da izlazimo, zapazila sam da njegovih njema a njemu kao da je laknulo kad je to video, otvorio mi je vrata od kola pa smo ušli, uglavnom dok smo se vozili je vladala tišina.

... (20 minuta kasnije)

"hvala na vožnji!" poljubila sam ga u obraz pa krenula da izlazim iz kola.

"vidimo se malena" ne prestaje da me zove tako i ako sam mu rekla da prestane milion puta, al zapravo svidjao mi se taj nadimak samo ne želim da mu pokažem. 

nalazim se ispred kuće, sa mamom sam se dogovorila da mirno razgovaramo jer je to jedini uslov da se vratim, otvaram vrata i ulazim u kuću, u dnevnoj sobi me čeka mama sa radoznalim licem.

"konačno si stigla, gdje si bila?" upitala me je mama dok sam se spuštala na kauč pored nje.

"prespavala sam kod drugarice, zaboravila sam da ti javiti, izvini," odgovorila sam sa laganim osmehom.

"mislim da je vreme da počnemo razgovarati o tome kako ćeš se ponašati dok si kod kuće, ivana," rekla je mama ozbiljnim tonom.

"mama" ipak sam odlučila da joj kažem iskreno.

"reci?" prevrnula je očima.

"zapravo nisam bila kod drugarice" slušala je svaku moju reč. "postoji jedan dečko koji mi se svidja, sa njim sam bila juče i sinoć" tiho sam govorila kako bi znala da sam tužna.

"a taj dečko je onaj iz škole predpostavljam?" radoznalo me je pitala.

"da" odgovorila sam pomalo stidljivo.

"ivana ivana znaš kolko si me uplašila, u buduće mi samo javi gde si da znam, pomislila sam da ti se nešto desilo.." ipak je popustila, moja mama je razumna žena pa lako popušta, ne volim da je lažem al to se dešava često.

"izvini mama" zagrlile smo se i to jako pa smo otišle da ručamo.