Danas u školi mi je bilo zapravo super, prvi čas imamo biologiju ali više sam pričala sa drugaricama nego što sam pratila nastavu i ako mi je išlo od ruke.
"uff, ova lekcija je baš smor" rekla je anja.
"ma nema šanse da ja ovo zadržim u glavi, totalno nezanimljivo" podržala je teodora anju.
"ma meni je super" rekla sam iskreno sva srećna što su primetile.
"pa ti si već juče bila preokupirana nekim drugim stvarima, šta se desilo s tobom?" ko da je znala da sam bila sa markom, verovatno su primetili zbog dobrog raspoloženja.
pokušala sam da sakrijem zapravo da sam bila sa njima "ma ništa posebno, samo sam se lepo provela sinoć" ali nijedna od njih mi nije poverovala vidno.
"aha, i ja sam se lepo provela... gledajući netflix do 2 ujutru" rekla je teodora.
"ivana, pričaj bolje!" od anje ne može ništa da se sakrije, obe su me pažljivo gledale i čekale da ispljunem.
"pa možda sam bila sa markom" rekla sam dok sam polako malo pocrvenela.
"ooo to mi reci devojko" teodora je bila ponosna na mene.
anja se nasmejala pa odgovorila "znači to je razlog što si top raspoložena a"
počele su sad malo da me zadirkuju, ali ipak smo se lepo ispričale.
"imam ideju breee" skiknula je teodora.
"kakvu sad?" pitala sam je radoznalo.
"sad kad bude zvonilo za odmor, idemo kod momka, tačnije kod tvog marka" namignula mi je teodora.
"nema šanse!" odgovorila sam odmah.
"svidja mi se ideja! idemo svakako" i naravno anja mora uvek da pristane na ovakve ideje.
Zazvonilo je za odmor, pokupile smo svoje stvari pa polako krenuli da izlazimo iz škole, pa smo svi krenuli ka kraju dvorišta gde uglavnom bleji markova ekipa, ne znam ni sama dali je ovo pametna ideja, bila je tu cela ekipa pa mi je bilo malo neprijatno, jedino je dobro što se znaju sa teodorom pa možemo to da iskoristimo.
kada smo stigli do kraja dvorišta, zaista je bila tu cela markova ekipa, a neki od njih su već zapalili cigarete. osetila sam malo nervoze u stomaku, ne znam ni ja zašto. primetila sam da su svi razgovarali o nekim ozbiljnim temama i videlo im se u licu da su ljuti i neraspoloženi. ali kada su primetili da dolazimo svi pogledi su bili usmereni ka nama.
Marko P.O.V
(prenego što su došle..)
za vreme odmora smo se skupili u dvorištu kako bi videli šta čemo dalje, svi su videli sinoć vesti i bili su zabrinuti šta se dešava.
"mene je bio sinoć pratio crni bmw, jedva sam pobegao" ispričao sam im šta mi se desilo sinoć.
"si uspeo da vidiš ko je bio za volanom?" pitao je damjan.
odmah sam mu odgovorio "ma kakvi, zatamljena stakla"
"pa jel mislite da su ti tipovi umešani u ubijanju miljana?" upitao je stefan.
"verovatno" odgovorio sam hladnim glasom, šta god bilo moramo da se držimo zajedno, jedino tako možemo da rešimo ovo.
stefan je klimnuo glavom saglasno, a milan se umešao u razgovor "koji je plan? šta cemo?" nisam ni ja sam znao šta da mu odgovorim na to.
"moramo da saznamo ko su" rekao je damjan dok je gledao u mene.
"to će biti teško verovatno" prokomentarisao je stefan.
"damjane trebaš mi da nabaviš pištolj" rekao sam odlučno.
"siguran si?" odmah je odgovorio milan.
"moramo imati u rezervi ako zagusti" iskreno sam mislio.
stefan se nadovezao na moje reči "ne znam baš flopi, to bi moglo da bude opasno."
"pa zar nije opasnije ne činiti ništa?" odgovorio sam odlučno. "nemamo vremena da sedimo skrštenih ruku moramo da se pripremimo za sve" verujem da sam bio u pravu.
damjan je klimnuo glavom "u redu, naći ću ti pištolj" bilo je očigledno da su se na kraju svi složili sa mnom.
kada smo primetili da nam prilaze devojke, odmah smo promenili temu razgovora kako nebi niko znao o čemu se radi, bile su to ivana, anja i teodora.
"deste momci" rekla je teodora dok se pozdravljala sa svima nama, ne bleji sa nama van škole ali nekad nam bane u društvu da bleji sa nama na odmorima.
"desi tekiii" rekao je milan, malo je reći da mu se svidja ta mala.
kada mi je prišla ivana rešio sam da je poljubim u obraz što su svi primetili, počeli su da pričaju neke teme, koje ja uglavnom nisam pratio.
anja se pridružila razgovoru, pa smo se svi skupili na klupi, pričali smo o svemu i svačemu, ali ja sam bio nekako odsutan. misli su mi bile usmerene ka nedavnom ubistvu miljana i pretnjama koje su se nadvijale nad nama.
"ej ljudi šta mislite da organizujemo žurku večeras?" rekao je milan.
"svidja mi se tvoja ideja miki!" podržao ga je damjan.
"treba vremena za sve to, ste sigurni večeras?" ubacila se teodora u razgovor.
"zato ste vi tu da pomognete" odmah je rešio taj problem damjan.
i tako smo počeli da pravimo planove za žurku, smišljajući šta da kupe za piće, koje pesme da puste, ko će da pozove još nekog, ali na kraju smo rešili da se okupimo samo mi.
YOU ARE READING
Samo moja mala
Teen FictionIvana se seli u novi grad kako bi započela novi život. tamo upoznaje Marka, zagonetnog i karizmatičnog mladića koji je u lošem društvu. Na prvi pogled, privlačnost između njih je očita, ali njihov odnos pun je izazova, sukoba i ljubomora dovode ih d...
