Samo moja mala

"marakana"

Marakana je izgledala predivno kao i obično, sunce je ulepšalo ovaj dogadjaj koji se upravo dešavao, došli smo do ulaza na severnu tribinu, šta sad? izvadio je neki ključ iz džepa i počeo da otključava kapiju, molimmm kakooo. 

stajala sam na ulazu u marakanu i posmatrala marka dok je otključavao kapiju, i dalje nisam bila svesna šta se upravo dešava.

"odakle ti ključeviii od marakane?" radoznalo sam ga pitala sa zadovoljstvom.

"imam svoje veze malena" iskreno svidelo mi se ovo malena hahaha, baš je slatko, ne mogu da verujem da je ovakav prema meni, ovo radi sve zbog mene..

otvorio je vrata pa sam odmah odgovorila "idemo unutraaa" a on mi kao džentlmen otvori kapiju i pusti da udjem prva unutra.

ušli smo na severnu tribinu i zastali na samom početku kako bih se divila pogledu,  marko je stajao pored mene i posmatrao me dok sam se divila, pa sam odlučila da ga poljubim u obraz "hvala tiii" što je njega iznendailo vidno.

uzeo me je za ruku i krenuli smo da se spuštamo niz stepenice, kako smo se spuštali, osetila sam uzbudjenje u stomaku. bilo je nešto magično u ovom trenutku, nešto što će mi zauvek ostati u sećanju, kada smo se spustili niz stepenice, našli smo se u donjem delu tribine de uglavnom stoje navijačke grupe.

seli smo na stolice pa gledali ka terenu, osetila sam kako se približava neki talas uzbudjenja i adrenalina, a sve to je doprinelo tome da se osećam jako srećno i ispunjeno pored ovog kretena.

"pa otkud to da ti navijaš za zvezdu, devojke obično mrze zvezdu" prekinuo je ovu malu tišinu koja je trajala.

"pa ja obožavam, ne znam za druge" zavolela sam zvezdu baš zato što sam tamo bila zapravo najsrećnija.

"drago mi je da si srećna malena" progovrio je sa prelepim osmehom.

"za to si ti zaslužen kretenu" ne znam ni sama zašto ga tako zovem, izgleda da je dobio novi nadimak od mene hahaah, "i hvala ti marko na ovom prelepom trenutku" rekla sam iskreno.

"izvini za ono veče preterao sam" gledao me je pravo u oči.

"ti se to izvinjavaš?" nisam mogla da verujem, ovaj čovek se izvinjava?

"mhhmm bolje prihvati dok se nisam predomislio" nasmejali smo se oboje.

povukao me je ka sebi pa sam bila naslonjena na njegovim grudimo, mazio me je po glavi dok smo uživali u pogledu, ovo je kao neki san.. dali ja ovo sanjam??

tako smo sedeli par sati na marakani i pričali u pristojnom razogovoru, onda je odlučio da idemo u restoran neki kako bi jeli.

nakon što smo napustili stadion, rešilio smo da prošetamo do restorana, hodali smo nekoliko minuta dok nismo stigli do restorana koji je bio u blizini, unutra je bilo prilično živo i bučno, ali smo uspeli da nadjemo slobodan sto i naručimo hranu.

dok smo čekali hranu, pričali smo o svemu i svačemu, bio je zabavan ovaj put. orimetila sam da se i on često smeškao i gledao me u oči dok smo pričali, osećala sam se kao da smo sami u prostoriji, iako su oko nas ljudi jeli i pričali.

kada je hrana stigla, oduševila sam se mirisima i ukusima koje sam osetila, naručili smo nekoliko jela koja smo delili, i bilo je zaista ukusno.

kasnije, dok smo se vraćali kući, osetila sam da mi je srce puno, bio je toliko pažljiv i ljubazan prema meni, i uživala sam u njegovom društvu, mada sam u sebi znala da je to bilo samo sad, sutra će se verovatno vratiti onaj stari marko.

na kraju večeri me je odbacio kući, dok smo stajali ispred moje kuće, marko me je poljubio u obraz i rekao da se vidimo uskoro, ostala sam na ulici, gledajući ga dok je odlazio, sa osmehom na licu.

Marko P.O.V

udario sam po gasu i krenuo kući,  dok sam skretao kroz sporedne ulice uvideo sam da me neko prati, bio je to crni bmw novije klase, ubrzao sam tempo kako bi pokušao da pobegnem ali uzalud, pratio me je u stopu.

bio sam sve više nervozan dok sam vozio i pokušavao da smislim šta da uradim, znao sam odmah u ćemu se radi,  izgleda da sam im ja prva meta.

odlučio sam da okrenem auto i krenem u suprotnom smeru, pokušavajući da ih zavaram, ali ne i uspešno, srećom semafor me je spasio, udario sam po gasu i prošao na trepčujuče zeleno dok je on morao da se zaustavi jer je crveno, da napomenem da su se slučajno u toj koloni nalazili panduri pa verovatno nisu smeli da prodju na crveno kako nebi privukli pažnju. 

kada sam stigao kući, odmah sam uleteo unutra i zaključao vrata, što su moji primetili "šta se sa tobom dešava?" pitala je keva, a ja sam je samo pogledao i nastavio ka sobi.

"alo bre odgovori majci" prodrao se ćale dok je lupio rukom u stol, a ja sam ga samo pogledao i nasmejao se.

"šta se smeješ pička ti materina narkomanska" počeo je sad da me vredja.

u tom momentu su počele vesti na televizoru pa smo svi bacili pogled ka televizoru.

"večeras u kasne sate se desio icident, kako saznajemo desila se pucnjava u kojoj je mladić miljan nešković 19 godina pogodjen, preminuo je na licu mesta" rekla je voditeljka dok su prikazivali slike.

"evo su ti drugari, ovako ćeš i ti da završiš ako nastaviš da se družiš sa onim mentolima" ćale

a ja ga ponovo samo ignorišem i približim se bolje kako bi sve lepo čuo, znam tog lika, prodavali smo mu redovno drogu.. izgleda da sad dolaze po nas.