Samo moja mala

"dupla svadja"

od kako su se skupili u njihovom šteku pričaju šifrovano, ništa ih ne razumemo..

"neko nas je drukao" marko

"kako znaš?" pitao je stefan.

"bila mi je murija u kući, svaki ćošak su mi pretresli jutros" marko

"pa jel su našli nešto?" damjan

"nisu" marko

"sva sreća pa krijemo sve ovde" prokomentarisao je stefan

"moramo da se rešimo svega, mogu da nam udju u trag" marko

"upravu si" damjan

"o čemu se ovde radi?" radoznalo sam ih pitala.

"prodajemo drogu" odgovorio je damjan

"zašto nam to niste rekli?" malo sam se naljutila ipak mogli su da nam kažu.. nije kao da bi ih prijavile.

"mala?" marko

"šta je?!"

"dodji da popričamo" marko me je povukao da odemo u drugu sobu.

"šta ti je?" pitao me je marko.

"zašto mi nisi rekao? zašto uvek moraš da kriješ sve? ne veruješ mi?" počela sam da se derem na njega, uvek mora da me povredi a ja glupača trčim za njim kao ker.

"verujem ti malena, samo.." zaustavio se.

"samo šta??" pitala sam ga ljutim glasom.

"ništa.." odgovorio je hladno, opet neće da priča.

"ma jebi se, završili smo" rekla sam mu i izletela iz sobe.

"stanii" viknuo je ali sam ignorisala.

 izašla sam iz napuštene kuće, boli me dupe, smrad.. ne mogu da verujem da mi nije rekao..

Marko P.O.V

sranje.. šta sad da radim, jebem ti posao i sve, ovo je drugi put da se nadrkala na mene danas..

"šta bilo?" pitao me je stefan ali sam ignorisao.

"ništa momci, ajde pakuj te robu u crne kese" ohladio sam glavu i nastavio da komandujem, moramo da se rešimo ovog problema. prošlo je dva sata, uklonili smo svu robu i dokaze, pozdravio sam se sa ekipom i krenuo kući.

ulazim u kuću gde me dočeka nadrkan, pijan ćale.

"šta si opet uradio retarde pa nam opet policija pretresa kuću?" pitao me je kroz dranje.

"šta te boli kurac" uzvratio sam dranjem.

"Šta si rekao?" viknuo je ćale, prišavši mi korak bliže.

"rekao sam, šta te boli kurac!" ponovio sam ovaj put glasnije.

ćale  je zgrabio flašu sa stola i krenuo ka meni.

"ma hajde udari me!" viknuo sam, isprovociran. "kao što si uvek radio ali ovo više neće da prolazi!" drao sam se iz svog besa.

keva je pokušala da ga zaustavi, ali nije uspela. ćale je krenuo da me udari u glavu flašom ali sam se izmakao na vreme, što je njega još više naljutilo. gledao sam ćaleta u oči, a on je izgledao izgubljeno.

"ajde polako smirite se" keva je nekako smirivala situaciju pa se povukao, samo sam ga pogledao i nasmejao se, zatim sam otišao u svoju sobu.

zapalio sam cigaru kako bi se malo smirio i oladio, bukvalno nije ni oklevao da me udari flašom? šta da me je udario, i oni su mi kao porodica..  uzimam pivo i opijam se, zašto je život tolko okrutan prema meni? zaštooo. Sta god da krenem u zivotu da radim mora nesto da se desi i sve sjebe.. nakon 11 limenke piva padam u komu, zaspao sam mrtav pijan i to na podu.

Ivana P.O.V

hodala sam ulicom dok je anja trčala zamnom dok me nije stigla.

"ivana moraš da oladiš malo jebote" govorila mi je anja.

"ja?" ali idalje nisam popuštala, "ne mogu da verujem da mi nije rekao, mislim znam da je kreten da se bije,napija i pravi sranja al ovo.. trebao je samo da mi kaže" govorila sam iskreno..

"jednostavni nije hteo da te meša u njegova sranja" rekla je anja.

"ne znam samo želim da iskuliram malo"

nekako sam se smirila dok smo šetali do moje kuće, odlučila sam da je pozovem da prespava kod mene pa da sutra idemo zajedno u školu, a ona je odmah prihvatila, nekad se baš ne razdvajamo.