"pravo lice"

294 16 2
                                    

Marko P.O.V

Stojim ispred kombija kojeg smo rezervisali za ovu utakmicu protiv vojvodine, polako se okupljala cela ekipa, svi su bili tu stefan, damjan, milan, anja i itd al samo nje nema.. ne mogu da verujem da ide na dejt za onim pederom od luke, rado bi ga sad umlatio ko vola.. ko zna šta smera taj mentol, čisto sumnjam da je zaljubljen u nju.. samo ona to ne konta.. eh ivana ivana šta mi radiš.

"krećemo?" pitao me je milan, tačno je znao kog čekam u nadi da će doći, ali izgleda da neće.

"idemo momci" rekao sam smoreno pa smo svi krenuli da ulazimo u kombi, vozač je polako krenuo ka beogradu, naslonio sam glavu na prozor i razmišljao o svemu.. zašto se cimaš sad koji kurac mentolu? danas igra zvezda, ne sme ništa da mi sjebe raspoloženje, rekao sam sam sebi.

"idemo na šibanje sa firmašima posle tekme?" pitao me je stefan.

a ja mu odgovorim "naravnooo, jebaćemo im kevu breee"  glasno kako bi svi čuli.

"tako je bree" prodrao se damjan sav srećan.

"ćiribu ćiriba nema više zastava, priča je završena, firma je ugašena za vremena sva!" počeli smo svi da pevamo i ludujemo, ovo mi je trebalo.. uvek izbacim sav bes i mržnju kroz navijanje, dok drugi idu kod psihologa na razgovore da im bude lakše meni je potrebna samo zvezda.

Damjan P.O.V

"neće te valjda stvarno da se bijete" zabrinuto me je pitala anja dok nije skidala pogled sa mene.

"moramo malo" rekao sam kroz smeh kako bi pokušao da smirim situaciju ali ne i uspešno.

"šta ako ti se nešto desi?" nastavila je da brine, zapravo nikad nije neko brinuo ovolko o meni, nekako mi je pomalo čudno sve ovo.

"neće, nemoj da brineš" zagrlio sam je.

"dobro.." tiho i smoreno je prošaputala ali dovoljno jako da je čujem.

"ali bez droge!" rekla je anja

"kako ti kažeš šefe" 

"volim teeeee" anja

"I ja tebe bebo" nežno sam naslonio usne na njene, bile su tako mekane i nežne, uzvratila je pa se poljubac udubio, bio je prelep trenutak.

Ivana P.O.V

sedeli smo u prelepom kafiću blizu centru grada, konobari su bili previše divni, samo me je bunila jedna stvar, zašto je kafić bio prazan.

"i ti ideš u mašinsku školu?" pitala sam ga.

"da" odgovorio je luka kroz smešak.

"nisam te baš vidjala" iskreno sam rekla.

"ja tebe jesam" luka

"dali ti poznaješ marka?" morala sam ovo da ga pitam, moram da znam šta se to dešava izmedju njih.

"da, nismo baš u dobrim odnosima" njegov ton se promenio u dosta ljutit, pa sam odlučila ipak da ne pričamo još o tome, bar ne sad.

"žao mi je zbog toga"

"nego, ste vi zajedno?" radoznalo me je pitao, a ja nisam znala šta da mu kažem.

"komplikovano je, da kažemo da nismo" rekla sam mu, dok je njemu laknulo nakon te reči "nismo.

"on je takav, samo iskoristi devojke" rekao je.

"znam" a ja mu potvrdim da znam, i ako bi volela da nije takav gad..

"pa kasnije sam mislio da te odvedem na sladoled" luka.

"možeee" svidela mi se ta ideja, obožavam sladoled! kao da je znao.

"drago mi je da si srećna" rekao je luka dok me je gledao kako se smejem.

"a jel?"

"dada" luka.

počeli smo oboje da se smejemo, iskreno bilo mi je baš lepo, i prija mi njegovo društvo, uvek je tako dobar i nasmejan, za razliku od marka, samo se svadjamo medjusobno, i uvek je tu tenzija, mada i ja sam zaslužna za to nekad, priznajem sama sebi.

"idem do wc-a"

"ajde ajde" luka

Luka P.O.V

osetim vibraciju telefona i vidim da imam poruku od crnog, ulazim u poruku i vidim da je napisao "krećemo plan b, nema vremena više, završi sa ivanom, izmlati je kao poruku" nisam želeo da se ovo desi.. dobra je devojka ali ona je put do moje osvete, žao mi je ivana, platim konobarima i kažem da ne puštaju nikog unutra, a oni mi klimnu glavom, kako je sve lako kad imaš veze i svi te se plaše, krećem polako ka wc i otvaram vrata, ugledao sam je kako se gleda u ogledalo i namešta šminku, veruj mi šminka ti neće biti potrebna.

Ivana P.O.V

otišla sam u wc da vršim nuždu i malo sredim šminku, čula sam otvaranje vrata, bio je to luka, šta će on ovde? nisam očekivala ovo od njega, šta li sad pokušava, do malo pre je bio dobar..

"šta je bilo?" pitala sam ga ozbiljnim tonom.

"došao sam po tebe" govorio je dok mi je prilazio polako.

"ali ovo je ženski wc!" krenula sam polako u nazad sve dok nisam udarila u čvrstu podlogu pozadi, to jest zid, nemam gde sad.

"pa šta?" ignorisao je i terao po svom, kakav kreten, taman sam mislila da je dobar..

"pa izadji napolje" viknula sam glasnije ali nije reagovao, šta sad da radim?

"tišina" malo se izdrao, dok me je mazio po obrazu i čačkao kosu.

"luka?" suze su mi krenule niz lice dok sam pokušavala da se odvojim od njega ali neuspešno, prejak je za mene, gledao me je bez trunke emocija, kako čovek može da bude tako dobar i od jednom da se pretvori u ovakvu zver?

"pssst" stavio mi je prst na usne kako bi me utišao, marko je bio upravu.. zašto ga nisam jednostavno poslušala.

"gde kriju drogu?" postavio mi je pitanje.

"molimm? zašto to mene pitas!" kao da ja to znam.. a nije me ni briga..

"ne pravi se luda, govori bre odma!"  počeo je da se dernja.

"ne znam.." govorila sam mu istinu, i ako mi nije verovao.

"NEMOJ DA ME LAŽEŠ" udario je pesnicom o zid, tačno milimetar od moje glave.

"luka molim te.. prekini sa ovim" pokušavala sam da ga smirim.

"znači nećeš da kažes?" idalje nije hteo da mi veruje, zašto mu je to toliko bitno?

"ne znam jebote.." sad sam ja bila ta koja se drala, što je njega još više iznerviralo.

ruku je stavio na moje grudi i stiskao, odakle mu prava da ovo radi bez moje dozvole, pokušala sam da se opirem ali me je jako pribio uz zid, da ne mogu da mrdnem ni milimetar.

"šta radiš to luka?" pitala sam ga u nadi da će se osvestiti.

"ono što oću"  počeo je da me ljubi, pokušala sam da ga odgurnem od sebe ali neuspešno.

"luka vrištaću!" uzalud sam govorila kroz paniku.

"niko te neće čuti, ispraznio sam kafić" on mi odgovori na to kroz smeh.

"luka nemoj..."

"molim te"

"tišina" luka

počela sam da vrištim i da vičim upomoć ali nikog nije bilo, samo sam njega još više iznervirala, od stiska na rukama sam dobila masnice..

Samo moja malaTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang