"zalazak sunca"

346 16 2
                                    

kada je polako noć počela da pada, anja i damjan su otišli u restoran, a ja sam odlučila da se vratim kući i odmorim malo, bilo mi je drago što je otišla sa njim, nadam se da će uspeti u zadatku da se smuvaju, baš su sladak par, kada sam stigla kući, odlučila sam da se opustim malo.

"ćao mama" javila sam se mami koja je popunjavala neke papire.

"ćao draga kako je bilo danas u školi?" upitala me je, dok je podigla pogled sa papira.

"bilo je super, išla sam kasnije sa anjom u šoping pa sam se zadržala" morala sam da lažem da nisam bila u školi, mislim da bi me ubila mama.

"spremaš se za rodjendan?" radoznalo me je pitala.

"mhmm, kupila sam haljinu!" rekla sam sa velikim osmehom.

"drago mi je pile, želim kasnije da te vidim u toj haljini!" rekla je mama, bila mi je pomalo čudna, kao da krije nešto od mene.

"naravno!" odgovorila sam pa krenula ka svojoj sobi, a ona je nastavila da popunjava papire, odlučila sam da pogledam neki film na Netflixu, da se malo opustim i skrenem misli sa svega. nakon nekoliko minuta biranja filma, odlučila sam se za jedan ljubavni film. počela sam da ga gledam.

Damjan P.O.V

obično ne izlazim po restoranima, zapravo ovo mi je prvi put, samo trebam da ostavim dobar utisak, anja mi se činila opuštenom i prijatnom, što mi je dalo do znanja da se oseća ugodno u mom društvu.

"dobro veče, šta želite da pijete?" ljubazno je pitao konobar.

"kiselu vodu" odgovorila je anja konobaru.

"okej, a vi?" sada su pogledi bili upereni ka meni.

"umm može meni pivo" rekao sam pa me je anja pogledala.

"damjane.." tiho je rekla.

"dobro dobro daj te i meni kiselu vodu" mogao bi i ja jednom da budem pristojan i ne pijem samo alhokol.

naručili smo neku hranu dok je konobar sve zapisivao, "u redu" kada smo sve rekli šta želimo napokon je otišao.

anja se nasmejala mojim iznenadnim promenama odluke i rekla "nisam znala da si ti toliko zdrav život." smejala se još malo a onda smo počeli da pričamo o raznim temama.

iskoristio sam priliku pa sam rešio da zadam koji kompliment "anja baš si mi lepa".

"ma jel?" počela je opet da se smeška, jebote kako ima lep osmeh.

"dada" rekao sam pomalo tiho ne znam ni ja zašto.

anja je nastavila da se smeška i zagledala se u mene "hvala ti, baš si sladak" rekla mi je.

vreme je brzo prolazilo, hrana je bila ukusna, ali mi je bilo teško da se fokusiram na jelo kada sam bio okružen tolikom lepotom, anja je bila jednostavno prelepa - njen osmeh, njena kosa, oči... sve je na njoj bilo savršeno.

bilo je nečeg u tom trenutku što je činilo da se sve oko nas uspori, nisam želeo da to ispari, želeo sam da ovaj trenutak traje zauvek.

sat vremena kasnije..

"gde idemo sad?" pitala me je radoznalo anja.

"da gledamo zalazak sunca, znam dobro mesto" odgovorio sam joj na pitanje.

"možeeee" bila je srećna baš.

otišli smo na krov jedne zgrade gde sam znao da postoji savršeno mesto za posmatranje zalaska sunca, a ona je jedva čekala da gleda.

"ovo je prelepo", rekla je dok smo sedeli na krovu i gledali zalazak sunca.

"ne, ti si prelepa anja" prišao sam joj blizu u polako zagrlio.

nakon nekoliko trenutaka, pogledao sam u anju i osetio da se nešto dešava, bila je tako blizu mene, mogao sam da osetim njen dah, lagano smo spojili usne, nisam mogao da odolim tim plavim očima, imala je tako nežne usne, ljubili smo se sve dok nam nije ponestalo vazduha.

nastavili smo da gledamo zalazak sunca dok smo stajali zagrljeni, primetio sam da je počela da drkti pa sam joj dao moj dukser koji sam imao vezan oko struka.

"hvala ti" odgovorila je tako slatko.

"amm imam jednu molbu" rekla je.

"reci?" zanimalo me je iskreno.

"za dva dana je ivani rodjendan" hmm a marko ne zna.

"pa to je toppp" odgovorio sam. "šta planiraš?" video sam da ima nešto na umu pa sam je upitao odma.

"pa ona ne želi nikom da kaže ćurka, tako da moram na svoju ruku da joj pravim zabavu, čak se i njena mama slaže samnom, pa sam mislila da mi pomognete ti i marko" svidjao mi se plan, a verujem da će i marku pogotovo.

"smatraj to rešenim! flopi i ja to rešavamo" odgovorio sam joj a ona je bila presrećna, bukvalno me je zagrlila od sreće.

buzz buzz

iz ovog transa nas je probudio telefon koji je zvonio.

"e brate" javio sam se na telefon, bio je to marko.

"dodji hitno u napuštenu kuću" marko

"sa anjom sam.." pokušao sam da izbegnem situaciju.

"pa jebiga.. dovedi i nju ako ne želiš da kriješ" čim ovolko želi da dodjem garant izbilo neko sranje.

"dobro ajde dolazim" odgovorio sam i prekinuo poziv.

"šta se dešava?" pitala je anja zabrinuto.

"ne znam ni ja, cima me da banem u štek hitno" rekao sam iskreno.

"mogu sa tobom?" pitala me je.

"možeš" odgovorio sam pa smo polako krenuli.

Ivana P.O.V (par sati ranije pre zalaska sunca)*

zvuk telefona me prekida na pola filma, uzmem telefon u ruke i vidim da je marko, poslao mi je poruku, pa sam rešila odma da odgovorim.

"mala, možemo da se vidimo?" pitao me je kreten, ne razumem šta želi više, te je dobar prema meni te me ignoriše te me samo koristi.. ne razumem šta više da očekujem, razmislim malo pa odlučim ipak da prihvatim da se vidimo.

"kad?" pitala sam ga a on odmah odgovori "sad u parku, čekam te" odgovorila sam mu i brzo se spremila da me nebi čekao dugo.

"mama idem do parka sa anjom da se dogovorimo nešto" 

Samo moja malaWhere stories live. Discover now