Samo moja mala

"razmišljanja"

Marko P.O.V

Otvaram oči i uzimam telefon da vidim kolko je sati. "6:00"  ivana je bila tako slatka dok je spavala u mom zagrljaju, gledao sam je i pomalo se divio njenom mirnom snu, misam mogao da se suzdržim pa sam poljubio njen vrh glave ne znam ni ja zašto, miris njene kose i toplina njenog tela su me opijali, nisam želeo da se odvojim od nje. ali moram da idem.. krenuo sam da se odvajam od nje i ustajem polako nadajući se da je ne probudim.

obukao sam majcu, pogledam još jednom u nju pa krenem da idem iz kuće, krenuo ka napuštenoj fabrici, de me je čekao neki narkoman kome sam trebao da prodam robu, nastavio sam hodati ulicom, gledajući u pod i razmišljajući o svemu.

stigao sam do napuštene fabrike i ugledao čoveka kako me čeka, pogledao sam na sve strane kako bi video dali me je neko pratio, nije. prišao sam mušteriji i predao robu a on meni pare, nismo ništa pričali već smo odma napustili fabriku. otišao sam odma kući kako nebi bio sumnjiv policiji. nazvao sam psiha kako bi podelili lovu.

"par sati kasnije.."

danas ne idem u školu, pozvao sam moju ekipu da bi se dogovorili oko sutrašnje tekme. sutra igra Zvezda protiv napredka, ovom pobedom bi mogli da obezbedimo 3 titulu za redom, ekipa se sastala u parku pa smo im se pridružili psiho i ja.

"znači danas idemo na marakanu" psiho

"da, pozvao nas je vodja onako da pomognemo oko koreografije" rekao sam ja.

"kenjac odnesi večeras zadnju robu, mozeš sam?" trudio sam se da prodajemo što manje je moguće kako nebi bili izloženi velikom riziku.

"ma mogu" kenjac

"ako bude nekih problema obavezno cimaj" psiho

"naravno brate" kenjac

"e topina, idemo da uzmemo nešto za klopu, pa onda pravac na Marakanu!" rekao je psiho.

"ae idemo" složio sam se sa njim pa smo svi krenuli.

nakon što smo se najeli, uputili smo se na stadion da se pridružimo ekipi koja je radila na koreografiji za sutrašnju utakmicu, svi su bili puni energije i uzbuđenja, pa nam je vreme veoma brzo prošlo, zapravo smo brzo završili koreografiju, drago mi je da vidim svoje ljude da su srećni i pored svega šta nam se dešava u životu, bog nam je dao takav život a mi moramo da se borimo da bi živeli to je nas život, mada sam zadovoljan i ovome što imamo.

Ivana P.O.V

budi me glasan budilnik, prvi put sam se lepo naspavala u zadnje vreme, a za to je zaslužen onaj kreten, nasmejala sam se, pogledala sam drugu stranu kreveta i videla da ga nema, kao ni stvari, verovatno je otišao.. kreten. otišla sam u wc da odradim higijenu i da se spremim za školu. mama mi dolazi kući tek oko 12 sati, otišla sam u kuhinju i spremila nešto da jedem.

...

razmišljam o marku, zašto je došao baš kod mene sinoć, danas se nije pojavio u školi. Ovaj misao mi prekida grub glas.

"gde si odlutala ivana?" Tamara

"ništa, nešto sam se zamislila"

"vidim" tamara

"da se nisi zaljubila malo?" tamara

"ma ne bre" koliko lažem..

"hahah okej" tamara

"mhm"

"ajde idemo na čas, zakasnićemo" tamara

"ajdee"

... (pola sata kasnije)

uglavnom danas škola je bila smor, predmeti i profesori su bili dosadni, a najviše sam razmišljala o marku, ne znam ni sama zašto kad on samo pokušava da me iskoristi.

Marko P.O.V

razmišljanja mi se ne sklanjaju sa nje, zašto uopšte razmišljam o njoj, dali sam se po prvi put u životu zaljubio.. ma ne kenjaj marko, ne svidja ti se uopšte. uzimam ladno pivo iz frižidera kako bi razbistrio misli.

buzz buzz

uzimam telefon i javljam se

"desi psiho brate"

"flopi brate saznao sam da ima neka žurka večeras" psiho

"mogli bi da banemo malo.." psiho

"što da ne, prijalo bi mi brate"

"e to brale, biće i klinke iz prve godine pa da zabarimo malo nešto" psiho

"hmm nova pilad, to mi se svidja ahahaha"

"ono naše brate hahah" psiho

"zovi ove ostale da banemo kao ekipa" nikad nisam voleo da izostavljam druge kao ni psiho.

"ae saću cimam njih da vidim dal oće" psiho

"važi brt, čujemo se"

"čujemo se" psiho

možda će mi ova žurka pomoći da se opustim malo, zaslužio sam vala, makon razgovora s psihom, odlučio sam da se malo opustim uz muziku i upalim tv, skoro sam zaspao na kauču.