Željo Moja - Kristina Mihailović Simić

~ 4 ~

Kako je veče prolazilo tako je atmosfera bila sve opuštenija i prijatnija. Nisam htela da odem medju prvima.. I nije mi bila u planu, ali ova igra pogledima mi se toliko dopala. Celo veče su njegove oči šetale po mojim leđima, samo što sam se ja pravila da taj pogled ne vidim.  Nazdravljala sam i pila gutalj po gutalj, pazeći da se ne napijem. Igrala sam namerno zanosno, prebacivala kosu na drugu stranu i celo veče bila nasmejana i raspoložena. Nisam želela da pokvarim utisak koji sam noćas na njega ostavila. Jovana me je stalno gurkala ,a ja sam prevrtala očima na svako njeno ' Guta te očima ženo!'

Znala sam ja dobro da me gleda i kako me gleda. I znala sam ja dobro zbog čega je ova haljina noćas na meni.  Sve je bilo sa namerom, samo da potvrdim ono u šta sam sumnjala. Nije on za Magdalenu. Ženskaroš je to. Voli žene. I nije jedan od onih vernih muškaraca koji se zakljinju na večnu ljubav. Niti je  on mene gledao znatiželjno, niti što sam sestra njegove devojke.. već što sam bila devojka koja ga je  privlačila. Ušla sam mu u glavu, baš kao što on sve češće šetao mojim mislima.

Izbegavala sam njegov direktan pogled,ali svaki put kad su nam se pogledi sreli nije želeo da odvoji svoj pogled od mog. Gledao me je sa onom željom u očima. Sa onim plamenom vatre i onom dozom požude. Znala sam da me želi, jer me je pogledom skidao. Oči su mu bile poput skenera. Tačno sam mogla da osetim pogled i da ga ne vidim. I dizao je čašu i smešio se onako kao da tim osmehom želi nešto što mu nije dozvoljeno. A ja.. ja sam ga gledala poput zbunjene naivne devojčice koja je i te kako znala šta mu je na pameti. I sve me je to tako zabavljalo da nisam želela kraj večeri. Ali nisam htela da misli da sam tu zbog njega.

Mogla sam ja još da ostanem, ponoć je tek prošla, ali eto.. Zanimljivije mi je bilo da odem i da ga pustim da misli o meni. Pokupila sam svoje stvari i rešila da sačekam taksi ispred sa Jovanom. Nisam se nadala da će poći za mene, ali kada sam osetila dodir njegove ruke na golom ramenu ponovo me je prošla jeza kroz celo telo. A onda neki talas vrućine. Mogla sam da osetim svoje telo kako podrhtava kao kada imam groznicu. Samo što dugo tu groznicu nisam osetila.

- Mislim da bi bilo u redu da mi dozvoliš da te odvezem do stana. Ne mogu da dopustim da ideš taksijem.

Nasmejala sam se, kao da sam jedva dočekala njegov predlog. Pomislila sam da mu kažem ' Drugi put Petre' , ali nisam mogla da odolim njegovom pogledu.

- Ako insistiraš.

Ponudio se i Jovanu da odveze ali je ona to kategorički odbila sa izgovorom da joj se još uvek ne ide. Nije čak dozvolio ni sama da udjem u auto, već je pritrčao i otvorio vrata.  Sedišta su bila od kože, a sve je mirisalo na kokos. . Sela sam, stavila pojas i prekrstila nogama. Haljina se malo podigla tako da je leva butina bila na izvol'te. Nisam se ustručavala zbog toga. Namerno sam ga izazivala. Gledao je ispod oka.. par puta je stezao volan rukama, i kao da želi nešto da kaže ali te reči nikako da izađu iz njegovih usta. Vozili smo se u tišini. A onda je uključio radio, pa je tišinu prekinula  muziku. Gledala sam kroz zatamljeno staklo Beograd koji nikad lepši nije bio nego ove noći. Put do stana delovao mi je tako dug ili je on išao dužim putem.

Najzad smo se parkirali ispred zgrade. Krenula sam da izađem, ali me je njegova ruka zaustavila. Kao da sam se ukočila od tog dodira.  

- Drago mi je da sam te video noćas.

Rekao mi je tihim glasom.

- Takodje, uživala sam u onako lepom ambijentu.

Odgovorila sam iskreno. Par minuta smo se gledati, da sam na trenutak pomislila da će me poljubiti. Delovao je kao da to želi, ali nam stvarnost ne dozvoljava.

- I kada ću te ponovo videti?

Iznenađeno sam ga pogledala. Nisam baš očekivala da će me tako direktno pitati.