Željo Moja - Kristina Mihailović Simić

~ 12 ~

Posle nekoliko dana žaljenja i nervnog sloma, došla sam sebi. Ponovo sam dobila želju za životom. Ustala sam, za promenu na desnu nogu. Raspoložena. Srećna. Ni sama nisam znala zbog čega. Ali nisam htela ni da se pitam. Pustila sam muziku i dugo se tuširala. Namazala sam se mirišljavim mlekom za telo i uvila kosu. Našminkala se kao da idem na gala dogadjaj. Obukla svoju najdražu haljinu, obula visoke potpetice i krenula na kafu sa Jovanom.

Danas sam bila željna društva. Poželela sam ljude. Svoj posao. Zaključila sam bolovanje, zahvalila se doktoru koji mi je izašao u susret iako je znao da nisam bolesna, već poprilično zdrava. Odnela sam mu čokoladu i neki skupi viski koji sam davnih dana dobila, ali ga nikad nisam otvorila. Znaci pažnje nekad znaju da kupe čoveka. Nije hteo da prihvati moj poklon, ali je na kraju uzeo kesu. Znala sam da ću na njega moći da računam za sve što mi bude trebalo u buduće.

U putu do kafića pevala sam Cecine pesme. Brzo sam stigla, nije bilo neke gužve. Parkirala sam se i izašla iz kola kao da izlazim iz limuzine. Danas sam se osećala glamoruzno. Kao da gazim po crvenom tepihu, a ne običnim betonom. Ili me je pms zaobišao ili sam stvarno otkačila pa se simptomi šizofrenije ispoljavaju. Treće objašnjenje za svoju promenu raspoloženja nisam imala.

Ušla sam dignute glave, dok su pogledi šetali po meni. Znala sam da sam atrakcija. I prijalo mi je.

- Au ženo šta se tebi desilo?

Nasmejala sam se na to pitanja, i htela sam da kažem njegovo ime ali sam se ujela za jezik.

- Može se reći da sam imala nekog da me leči.

Obe smo se nasmejala. Naručila sam dupli espreso sa malo mleka i mojito koktel sa svežom nanon.

- Baš dobro izgledaš.

- Hvala ti.. Kakvo je stanje na poslu?

- Sve po običaju.. Kad krećeš da radiš?

- Od ponedeljka, danas sam bila na kontroli..

- Jesi se ti to zaljubila? Nešto si mi drugačija čoveče..

Počela sam opet da se smejem. Ni sama ne znam jesam li se zaljubila, ali znam na koga ne prestajem da mislim. Ušla sam na njegov profil i videla sliku sa nekom plavušom. Namerno sam lajkovala. Pomislila sam u sebi, verovatno u njima mene traži. Isto kao što sam ja njega u Aleksi.. Samo što ja sa Aleksom ne smem da se slikam jer ima devojku koja se ježi na pomen mog imena. I ja bih se ježila da sam na njenom mestu. Htela sam da mu pošaljem poruku, ali sam odustala zbog nje. Zvaću ga kad bude na poslu, kad bude mogao da priča.

Otpila sam gutalj koktela, a onda sam zamolila Jovanu da me fotografiše. Okačila sam fotku i napisala:

" Vratila sam se životu, ponovo"

A onda se u meni takav neki inat probudio. Poželela sam da budem bolja od svake plavuše sa kojim je kačio fotke. Da blistam i da mu svojim sjajem prkosim. Da mu pokažem da mogu bez njega. I da nisam njegova. Ali da će on biti moj. Pozvala sam svoju frizerku i zakazala termin. A onda smo Jovana i ja otišle do Ušća. Kupila sam par novih haljina, novu spavaćicu bele boje, punu kesu nove šminke. Po neki komplet veša sa čipkom, po koji komad nakita. Ruke su mi bile pune kesa. Jovana me je stalno zapitkivala ko je taj muškarac zbog kojeg sijam. Ćutala sam mudro. Neka misli šta hoće, ali tek ću ja da sijam. Tek će moj sjaj da se vidi.

Poruka od Alekse.

" Kako ti ide sa željama?"

" Borimo se. A tebi ?"

" Posustajem.."

" Bela čipka ili crna? Koju da kupim?"

" Vidimo se večeras?"

" Bela ili crna?"

" Bela!"

"Vidimo se."

Ne želim ni da razmišljam o paklu koji mi se smeje. Provlačim karticu i shvatam da sam ostala bez novca. Sa punim kesama i praznom karticom krećem ka salonu. Još uvek nisam odlučila šta ću sa kosom, ali znam da želim promenu. Želim novu sebe.

***

Nisam se ofarbala u plavo i ako sam na tren poželela istu boju kose devojke sa slike. Ali sam shvatila da bih tako bila samo jeftina kopija. Umesto toka skratila sam kosu i izvukla pramenove. Kada sam se pogledala u ogledalo bila sam oduševljena. Zaista mi je prijala promena. Bila sam prezadovoljna. Čim sam stigla u stan, stavila sam crveni karmin i popravila malo šminku. Obukla belu spavaćicu sa čipkom, sipala belo vino i stavila koju kocku leda. A onda sam napravila fotku i okačila na profil. Časa vina pored moje gole butine prekrivene čipkom. Uz opis:

"... Sladak je ukus vina, još sladji ukus tvojih usana..."

Ubrzo se i zvono oglasilo. Pogledala sam na sat, bilo je oko jedanaest.. Znala sam da je Aleksa, i ako sam mislila da će doći kasnije. Poljubila sam ga pored usana, dok mu se trag mog karmina ocrtavao na obrazu..

- Nova frizura?

- Svidja ti se?

Prišao mi je i uhvatio oko struka. Spustio bretelu sa ramena i poljubio me u rame.

- Ne želim da skidaš tu spavaćicu, mnogo si lepa u njoj.

Počela sam da se smejem. Sipala sam mu vino i pružila času. Na ekranu telefona bila je nova poruka. Seo je u fotelju i povukao me sa sobim. Sela sam mu u krila.

- Hoćeš mi reći ko je on ?

- Ne znam da li smem..

- Znaš da pred nama nema tajni.

- Sada smo mi tajna..

- Ne brini ti za nas, čuvam našu tajnu!

Poljubila sam ga. A onda je spavaćila pala na pod. Spojena tela, srce koje kuca sve brže, dodiri od kojih se koža ježi, pomešani uzdisaji, polupana časa, prosuto vini.. Moj karmin svuda po njemu. Orgazam za orgazmom. Novo ja.. Stari mi.. I noć koja prolazi. Zora koja je svanula. On koji odlazi od mene nasmejan. Ja koja jedva čeka da vidi poruku. Novi dan. Ona koja ga je čekala... I greške koje se ponavljaju.. Iznova i iznova..

" Ta čipka je suvišna.. A ukus usana.. Ne znam, zaboravio sam..."

Osmeh na licu.

" Toliko često ljubiš devojku da si joj ukus usana zaboravio. Poražavajuće za tebe Petre... Ccc.."

Igra koja ponovo počinje. Igra koja nije ni prestajala. Samo su sada dopunjene uloge.

" A čije su usne tebi slatke? Novi dečko? "

" One usne koje me svaku noć ljube. "

Vidjena poruka. Nema odgovora. Moj inat opet slavi pobedu.