Željo Moja - Kristina Mihailović Simić

~ 5 ~

Jasmina me je zvala deset puta do sada, samo da me pita zašto je Magdalena ljuta i živčana. Već posle desetog puta nisam htela više ni da se javljam. Nisam znala razlog promene njenog raspoloženja, ali sam mogla da pretpostavim. Petru nisam ni odgovorila na poruku, i ako sam je otvorila. Nisam želela da produbljujem dalje. Zapratio me je iste noći i svaku sliku od te večeri lajkovao. A onda mi je stigla poruka posle ponoći u kojoj je pisalo:

' Ne izlaziš mi iz glave!'

Nasmejala sam se na to i nastavila da spavam. Nisam zvala Magdalenu i nisam je pitala kako joj ide sa Petrom, ali činilo mi se veoma loše. I po svemu sudećem krivac sam bila ja. Zato nisam ništa ni odgovarala na poruke. Povukla sam se jer sam shvatila da sam se ipak malo više zaigrala. Petar je onaj tip muškarca koji zna šta želi, a ja sam ipak bila ona koja će svoje želje da ostavi po strani ako moram da biram put kojim ću doći do ostvarenja tih želja. A ovoga puta taj put nije bio onaj pravi. Bila sam dobar igrač, ali mi se čini da sam ovog puta u igri preskočila dozvoljene granice.

Znala sam da ovo što radim ne vodi ničemu. I da su ova osećanja koja u meni postoje pogrešna. Zato sam i zaćutala. Nastavila sam život kao da ništa nije ni bilo. Kao da ga nisam ni upoznala i kao da ne znam ništa o njemu. Sinoć sam izašla sa Jovanom u neki klub. Ugasila sam telefon iz samo jednog razloga. Nisam želela da posle par časa vina napravim grešku koja bi me skupo koštala. Obukla sam haljinu sa šljokicama, sa dekolteom koji je bio veći nego inače. Obula sam štikle na kojima sam jedva hodala ali sam hodala sigurnim korakom. Pevala sam cele noći. Pila ono vino koje mi je tako slatko klizilo niz grlo. Igrala sa Jovanom dok su nas neki likovi gledali čitave noći. Nisam obraćala pažnju na druge muškarce jer mi je u glavi bio samo jedan. Petar Veselinović.

Jovana je napravila fotografiju kako dižem času, pa sam je ubrzo i postavila na instagram sa opisom ' Živeli željo Moja tajna..' A onda ponovo ugasila telefon. Baterija mi je i onako bila pri kraju. Smejala sam se kao da sam poludela. I tako do zore dok nisam shvatila da sam bosa, pijana i pospana. Čekale smo taksi u šest ujutru. Samo mi je bilo da stignem u stan i da se bacim u krevet. Smrdela sam na duvančinu. A usne su mi bile otečene od ljubljenja sa nepoznatim likom. Hteo je da me vodi kući, ali nisam imala nameru toliko daleko da idem. Bilo mi je lepo dok smo se ljubili. Iskoristili sam ga koliko sam želele i onda sam ga šutnula. I ovako sam bila mrtva pijana.

Zaspala sam kao malo dete. I dugo sam spavala. A onda me je probudila takva glavobolja da mi je bilo muka od bola. Otišla sam pod tuš dok mi je u glavi sve zujalo. Upalila sam telefon i stavila ga na punjač. Imala sam šta i da vidim. Nekoliko propuštenih poziva od Jasmine. Nazvala sam je, dok je neki strah u meni rastao. Javila se uspaničenim glasom.

- Dobro dete za šta tebi služi taj telefon kad ne umeš da se javiš?

- Dobro jutro mama. Bila sam u izlasku, ispraznila mi se baterija. Jel sve okej?

- Ti hoćeš da ja umrem od brige?

- Nećeš mama, ne brini. Znaš ti mene.

- Opet si pijančila?

- Malo, nisam puno.

- Jao Ema kad ćeš više odrasti?

- Nikad mama!

- Zvala sam te da te pitam jesi se čula sa sestrom, mnogo je ćutljiva. Ne izlazi iz sobe, plače, neće da jede. Mislim da nije više sa Petrom.

- Stvarno? Nismo se čule.

- Dodji malo kod nas, pričaj sa njom.

- Dobro, vidimo se popodne.

Glava me je još više zabolela. Morala sam nešto da popijem. Uzela sam telefon, ali sam se predomislila. Neću mu ništa slati, dok ne pričam sa Magdaleno..

***

Napolju je pržilo sunce. Jedva sam se probila kroz gužvu. Ne volim Beograd samo iz tog razloga. Uvek mi treba vremena da dodjem sa jednog kraja grada na drugu. Parkirala sam se ispred zgrade kada mi je stiglo obaveštenje za novu poruku na instagramu. Brzo sam ugasila internet znajući ko mi je tu poruku i poslao. Stavila sam telefon u torbu i krenula ka stanu. Imala sam neki čudan nemir u telu. Sa jedne strane sam strahovala od toga šta ću čuti a sa druge strane jedva sam čekala da čujem. Jasmina mi je otvorila vrata i tiho šapnula:

- U sobi je, nemoj reći da sam te zvala zbog toga da dodješ.

- Ne brini mama.

Ostavila sam torbu i krenula prema njenoj sobi. Ispred vrata sam zastala. Srce mi je sve više kucalo. Dlanovi su počeli da se znoje. Grlo mi se tako osušilo . Vratila sam se u kuhinju po času vode. Jasmina je kuvala nešto i po njoj se videlo da je jako zabrinuta. Vratila sam se ponovo do njene sobe. Kucnula sam na vrata, ali nije odgovara. Krenula sam da udjem, ali vrata su bila zaključana.

- Magdalena otvori, ja sam!

Čuo se plačući glas.

- Pustite me, želim da budem sama!

Znala sam da mi neće otvoriti vrata. Vratila sam se kod Jasmine koja me je pogledom zapitkivala.

- Ne znam sta da ti kažem mama.

- Hoćeš kafu?

Klimnula sam glavom i otišla po telefon. Ušla sam u poruke. Jedna jedina poruka. Od Petra.

'Voleo bih da znam šta je ta tvoja tajna želja?'

Kucala sam brzo, pazeći da me neko ne vidi.

' Šta se dešava izmedju tebe i Magdalene?'

Poslala sam bez razmišljanja. Pomislila sam u sebi sada nije vreme za naše želje. Bile one tajne ili ne. Ubrzo je stigao odgovor.

' Nije išlo pa smo prekinuli. '

Znala sam. Udahnula sam duboko. A onda se osećaj krivice javio.

' Molim te reci mi da nisam kriva...'

' Za to nisi kriva, ali si kriva što ne mogu da te izbacim iz glave.'

Kriva sam. Naravno da sam ja kriva. Bacila sam telefon i otrčala do njene sobe. Počela sam da lupam iz sve snage, pa mi je otvorila sva uplakano.

- Pričaj Magdalena!

Proderala sam se i ako to nisam htela. Gleda me je zbunjeno.

- Šta se dereš?

- Pa zato što ne znamo šta se desilo. Ne izlaziš iz te sobe, hoćeš da Jasmini pozli od brige?

- Želim da budem sama..

- A ja želim da znam šta je sa tobom?

- Raskinuli smo.

Briznula je u plač. Zagrlila sam je. Osećala sam se kao da sam najgora na svetu. Plakala je zbog njega koji je zbog mene sa njoj raskinuo. Goreću u paklu, pomislila sam.

- Ajde smiri se, nemoj da plačeš.

Grlila sam je i tešila. Nisam znala šta da radim. Jasmina je ušla pa je i ona krenula da plače. Samo mi je još to falilo. Gledala sam u njih dve dok mi se srce cepalo.

- Rekao mi je da nije za mene.

- Možda i nije.

Rekla sam to i stvarno tako mislila.

- Ali ja ga volim!

- Dušo pusti to, proće.. Naćeš ti nekog koga zaslužuješ.

Pričala je Jasmina.

- Sigurna sam da me je zbog druge devojke ostavio.

Osetila sam kao da mi se donji deo tela cepa i odvaja od gornjeg. Znala sam dobro da to što priča jeste tako. I da je ta druga devojka zapravo njena rodjena sestra. Ponovo me je krivica preplavila. Morala sam da izadjem na vazduh, da popije malo vode. Bilo mi je teško da dišem. Znala sam šta treba da radim. Moram da se vidim sa njim. Moram ovo da popravim. Neću da budem kriva. Neću da nosim krivicu. Neću da me ta krivica progoni.

Neću.