Željo Moja - Kristina Mihailović Simić

~ 30 ~

Poranila sam na posao. Slabo sam spavala noćas, pa sam ustala pre alarma. Javilu su mi da mi je kredit odobren. Laknulo mi je. I naravno da je ceo iznos novca uplaćen na Petrov račun. I to se konačno završilo. Mogu samo da zamislim koliko se iznervirao kada je dobio uplatu. Toliko ga dobro znam da verujem da je proklinjao dan kada je takvu glupost uradio. I da je još više proklinjao moju tvrdoglavost koja ga je uvek izluđivala. Ali znam da sam se tog tereta oslobodila, jer sada mu više apsolutno ništa ne dugujem.

Radila sam dnevne izveštaje i pila već treću kafu od jutros. Lagala bih kada bih rekla da nisam proveravala telefon čekajući njegovu poruku. Nije se javljao. Ćutao je. I možda je to najpametnije što je uradio. Zaćutao.

- Što si tako zamišljena?

Podigla sam glavu i prevrnula očima na Jovaninu konstataciju. Odmahnula sam rukom i nastavila da radim. Nije mi se vodio ni jedan razgovor u kojem bi se njegovo ime spominjalo. Jovana je izašla bez odgovora, ali je ubrzo ponovo ušla u kancelariju i stavila mi na sto buket crvenih ruža. Pogledala sam je zbunjeno.

- Ovo je upravo stiglo za tebe. Vidi ti nju, ima tajnog obožavaoca.

Nasmejala sam se. Gledala sam u one ruže kao u nešto zabranjeno. Nisam se usuđivala da izvučem poruku koja je virila iz latica. I svašta mi je prošlo kroz glavu.

- Ajde vidi od koga je, baš sam radoznala.

Uzela sam malu koverticu i izvadila ceduljicu iz nje. Pisalo je:

... Kažu da su ruže znak divljenja prema ženama. A ove crvene su me tako podsetile na tebe.

Za moju najdražu, ali neposlušnu pacijentkinju. ...

Sutra u 19h, večera?

Nadam se potvrdnom odgovoru.

U potpisu skroman, pomalo šašav dr Marko.

Svemu sam se nadala, al cveću od mog kardiologa nikad. Počela sam da se smejem toliko da mi je Jovana otela ceduljicu da vidi šta u njoj piše. Pogledala me je upitnim pogledom.

- Doktor Marko?

Nisam mogla da prestanem da se smejem.

- I kad si mislila da mi kažeš da imaš novog udvarača?

- Nemam, ne znam.. zbunjena sam.

- Ne laži otrovnice ženskog roda, sve dobre frajere pokupi za sebe. Jao al' si namazana.

- Jovana bre, ne lupaj.

- I jel ideš na večeru?

- Pa ne znam.. šokirana sam.

- Nemoj samo da ti pozli pa da moram pre vremena da zovem doktora Marka da te leči.

Uzela sam ceduljicu u ruke i još jednom pročitala. Na kraju je stajao broj telefona. Razmišljala sam, ali nisam znala šta da uradim. Nisam znala ni kako ovaj gest da shvatim. Kao čistu ljubaznost ili način udvaranja.

- I kad misliš da mu odgovoriš zavodnice muškog roda?

- Kad razmislim o predlogu.

- Nisi zanimljiva uopšte. Odoh.

Ponovo sam prevrnula očima. Ustala sam i uzela vazu u kojoj je bilo nekoliko slojeva prašine. Nisam navikla da dobijam cveće. Oprala sam je i sipala vodu u nju, a zatim stavila ruže i divila se njihovoj lepoti. Na trenutak mi je prijala što bar neko misli na mene.

Raspremila sam sto, sklonila hrpu papira i u ugao stola stavila vazu sa ružama. A onda sam neko vreme sedela i gledala u njih. Nisam razmišljala. Nisam želela da razmišljam. Pustila sam da me moj osećaj vodi. Vrtela sam onu karticu u rukama i gledala u broj koji sam naučila napamet. A onda sam uzela telefon i napisala pruku.

📱Dragi doktore, pre svega želim da Vam se zahvalim od srca na predivnom buketu ruža i ako Vam moram priznati da sam se baš iznenadila.

📱Draga Ema jako mi je drago što sam uspeo da Vam izmamim osmeh u ovom danu, a još više mi je drago što su Vam se ruže dopale.

📱Što se vašeg predloga za večeru tiče, moraću da Vam ostanem dužna za odgovorom. Nadam se da Vas to neće uvrediti, ali moja zbunjenost mi ne dozvoljava da razumno razmišljam.

📱 Za početak imam predlog da ne budemo ovako zvanični i da umesto sa vi pređemo na ti?

📱Predlog je usvojem.

📱Onda Ana, kad razmisliš o predhodnom predlogu obavesti me.

📱I taj predlog je prihvaćen.

📱Onda se vidimo sutra?

📱Vidimo se.

Ponovo sam pogledala u ruže i nastavila da se smejem. Stigla mi je još jedna poruka. Pogledala sam u telefon, ali broj je bio nepoznat.

📱Mislim da nikada nećeš naučiti da ljudi kada vole nekoga ne kupuju ga već mu pomažu i dele sve sa njim. Ova uplata nije bila potrebna, jer mi ništa ne duguješ. Ali hvala ti, jer očigledno je ovo bio dug koji se morao isplatiti.

Moje lice koje menja boje poput semafora. Uzimam čašu vode i smireno razmišljam šta da napišem na ovu provokaciju.

📱 Dodala bih samo jedno, mislim da kada ljudi nekog iskreno vole, onda ne kriju stvari i ne lažu. Kad to naučiš onda ceš znati da zaista voliš iskreno. Nema na čemu, dug je isplaćen kao što sam obećala da će biti.

Udahnula sam duboko. I ponovo popila gutalj vode. Zvuk nove poruke.

📱 Možda se ponovo sretnemo kad oboje naučimo ono što ne znamo. Možda se tad ponovo zavolimo.

Sanjaj Petre moj, sanjaj kao što ću i ja o tome sanjati. Na ovom puta se više nas dvoje nećemo sresti. Više nismo na istom puta, malo smo zalutala u uličice sporedne.

📱Puno sreće u učenju novih lekcija.

📱 Takođe.

Ugasila sam telefon, ponovo pogledala ruže i nastavila da radim.