Željo Moja - Kristina Mihailović Simić

~ 32 ~

Kao kroz maglu čula sam neko lupanje. Jedva sam otvorila oči i shvatila da je lupanje stvarno. Sanovno sam pogledala na sat i zapitala se šta se desilo kad mi neko subotom lupa na vrata stana. Na trenutak me je nešto preseklo u stomaku i prvo što sam pomislila bila je moja Jasmina.

Otvorila sam vrata, ali me je Magdalena poput tornada oduvala u ugao sobe. Čini mi se da me je svom svojom snagom odgurnula. Gledala sam u nju šokirano i zbunjeno.

- Jesi normalna, šta ti je?

Pitala sam je pomalo ljutitim glasom. Gledala me je namršenom facom kao da sam joj najgori neprijatelj na svetu.

- Ja ne mogu da verujem šta si ti meni uradila!

Proderala se na sav glasu, toliko da me je prodornost njenog glasa uplašio.

- O čemu pričaš?

- O tome kako je moja cenjena rođena sestra završila sa Petrom!

Zaledila sam se u sekundi. Znala sam da će se ovaj trenutak kad tad desiti, samo mi se činilo da nisam bila dovoljno spremna na njega. Iznenadila me i ako sam znala da će saznati za nas. Odlagala sam to tako dugo da se sada prosto desilo. Trenutak suočavanja. Trenutak istine. Njene drame.

- Šta je, maca ti pojela jezik?

- Kao prvo nismo deca i nema potrebe da se tako ponašaš.

- Da nisam možda trebala da dođem i da ti pruži ruku, da ti čestitam što si mi preotela muškarca?

Ironično se smejala i ironično pričala. Na trenutak sam zaboravila ko je i kakva je moja sestra. Razmaženo derište.

- Nikog ja nisam preotela, naša priča se desila mnogo kasnije posle vašeg raskida. A i uostalom nije Petar u ničijem vlasništvu draga moja sestro.

- Hoćeš da mi kažeš da me nije ostavio zbog tebe?

Zaćutala sam na trenutak. Nisam imala srca da joj kažem istinu kakva jesam. Smatrala sam da ipak treba da zna malo upakovaniju istinu koja je neće povrediti.

- Ne, nije te ostavi zbog mene.

- Ja ne mogu da verujem, koja si ti kučka zapravo!

Gledale smo se nekoliko minuta, a onda nisam mogla da ćutim. Nešto je u meni puklo.

- Nemoj mi samo reći da si ga volela?

- Da jesam. Volela sam ga i patila sam za njim.

- Pa si brže bolje poletela drugom u zagrljaj. Jao kakva je to ljubav bila.

- Nemaš ti pojma o ljubavi.

- Da, izvini. Ti svakog voliš ko ima bogat novčanik.

- Sram te bilo.

Gledala sam u nju kako menja boje na licu poput semafora na raskrsnici. Znale smo obe da ono što pričam nije daleko od istine.

- Ti si isti kao Mile, govno jedno.

U sekundi mi je život proleteo. U sekundi mi se ruka otkačila. Udarila sam je iz sve snage koliko je u meni bilo.

- Sad si to rekla i nikad više razmažena glupačo. Nemoj da si uzela moje ime vuše u usta, da li si me razumela?! Muka mi je od tebe. Celog života si bila zaštićena. Celog života si imala sve što si poželela. Celog si života sebična i koristoljubiva. Nikad nisi upitala Jasminu kako joj je i da li pati, nikad nisi razumela taj bol koji smo osećale. Ona kao majka, ja kao ćerka. Navikla si da budeš u centru pažnje, ali jebi ga. Nisi bila njemu. I nemoj da mi pričaš da si ga volela, kad ti ni samu sebe ne umeš da voliš. Tebe samo zanima novac, bogastvo. Živiš na našoj grbači celog svoj života. Kako te samo nije sramota da tako nešto kažeš? Ali znaš šta, istina je jedno. Ti si ona koja liči na Mila, ti si njegov karakter. Zato te nikad i nisam volela kao što bi trebalo da se voli sestra.

Sedela je na podu zaleđena. Ne znam ni sama šta joj sve nisam rekla, ali reči su samo izlazile. Moja tišina se konačno pretvorila u buku. Pao mi je mrak na oči i više nisam vodila računa o njenim osećanjima. Sada su maske spale. Tiho je jecala svesna da su neke teške reči izgovorene i da nema nazad. Prišla sam je i uhvatila za ruku. Podigla sam je sa poda i odvela do vrata. Nije se opirala. Gledala me je zaleđenim pogledom. Ni reč nije izašla iz njenih usta. Sve u meni je igrali. Tresla sam se od besa. Od reči koje tako ujedaju za srce.

- I da znaš, da te tvoja cenjena seka nečim nauči, to što si misliš da je ljubav nije. A Petar je priča koja više ne postoji. Za tvoju informaciju Petar je oženjen i ima dete. I za tvoju informaciju niko me nije slomio i povredio kao što je on. A sada odlazi, ti i ja smo završile svaku priču.

Zalupila sam vratima svom jačinom i tek tada krenula da plačem. Ponovo sam se raspala. Ponovo sam osetila onaj oštar bol u srcu i grudima. Ponovo mi je falilo vazduha. Ponovo mi se sve gubilo pred očima. Ali nije me bilo briga. Sedela sam na podu i plakala satima.

Jer izgubila sam ljubav. Izgubila sam sestru. Izgubila sam oca. Izgubila sam sve ono što mi je bilo vredno u životu.

Jebenom životu.