Željo Moja - Kristina Mihailović Simić

~ 6 ~

Dugo sam ostala kod Jasmine i Magdalene. I ako sam želela što pre da odem, nisam imala srca da ostavim Jasminu samu sa Magdalenom koja je neprekidno plakala i žalila svoju sudbinu.

Pokušavala sam da je utešim, ali nisam bila uspešna u tome ili ona nije htela ni jednu moju izgovorene reč da čuje. Plakala je kao da je nekog sahranila. Kao da niko sem njega na ovom svetu ne postoji. Kao da se više nikad neće zaljubiti. Kao da je njena tuga najveća na ovom svetu. Nisam volela te patetične priče o slomljenom srcu. Ježila sam se od tog kukanja i žaljenja.. A ona je u tome uživala. Kraljica drame. U početku mi je bilo žao, ali sam ubrzo prestala da je žalim kada sam shvatila da nema granicu.. Preterivala je sa samosažaljenjem. I svaki put kada je raskidala sa nekim, u kući je bilo kao da je dan žalosti.

Jasmina nije volela da nas vidi tužne ili slomljene pa je svaki put sve radila samo da nas oraspoloži. Zbog toga i zbog njenog bola nisam nikad kukala o svojim razočarenjima i bolima. Zato Jasmina nije ni znala za moje raskide i slomljeno srce. Ali je Magdalena bila sebična za obe. I to me je užasno nerviralo, što je uvek mislila samo na sebe. Nije imala osećaj za druge, niti je vodila računa o tudjim osećanjima. Ne krivim je, takve je naravi. Takvog karaktera. Ali mi je samo žao što nije umela da razume i poštuje Jamininu bol. Ponekad imam utisak da svaki njen raskid Jasmina proživljava kao svoju bol, kao onaj trenutak kada je shvatila da je napustio čovek koga je najviše volela. Čovek kome je podarila dve ćerke i za koga je bila spremna ruku u vatru da stavi. Gledala sam ja to sve i znala sam da Jasmina boluje dve boli. Njenu i svoju.

Dok je mene osećaj krivice i dalje progonio i ako sam znala da nisam kriva. Ništa izmedju Petra i mene nije bilo, sem pogleda, uzdaha, i po kojeg slučajnog dodira. Ali opet činilo mi se da iza svega toga ima nešto jače, nešto dublje i mračnije.. Požuda. Stras. Želja. Vatra. Nemir. Jer to je sve što sam osetila svaki put kad sam bila u njegovoj blizini. Znam da je pogrešno. Znam da ne smem da se igram vatre, jer u ovoj vatri neću samo ja izgoreti. A opet tako imam želju da ta vatra bukne. Onoliko koliko u nama gori. Tiho. Nečujno. Ali jako.

***

Razmišljala sam dugo o svemu. Vozila sam se skoro sat ipo vremena do stana. Nisam znala šta da radim, ali sam znala šta želim da radim.

Prošla je ponoć. Ulazim na instagram. Prva objava na koju nailazim je nova fotografija Petra Veselinovića. U nekom klubu, sa čašom u ruci i opisom:

' Za želje, one koje se tajno žele. '

Nema poruke. Nije mi pisao. Tražim lokaciju kluba. Pokušavam da saznam gde je. Razmišljam da li da krenem prema njemu. Ali ne. Nisam toliko očajna. Nisam toliko željna. Ne, neću. Ulazim u poruke. Kucam slovo po slovo. Neću ja da idem njemu, nego će on da dodje meni.

' Adresu znaš. Spat peti, stan broj 27... '

Odlazim pod tuš . Neka sam grešna, ali noćas moramo da stavimo tačku pre početka. Tuširam se na brzinu. Stavljam najlepši parfem koji imam. Vežem kosu u rep. Oblačim crnu spavaćicu. Vadim belo vino iz frižidera.. Stavljam dve kockice leda. Potrebno mi je nešto da se malo opustim. Zvuk nove poruke.

' Tu sam za par minuta.'

Srce koje ludački kuca. Telo koje podrhtava. Otvaram vino, sipam u času. Otpijam gutalj. Ne mogu da se smirim. Doživeću šlog od uzbuđenja. Ubrzano dišem. Ne znam šta mi je je odjednom. Zvono na vratima. Krećem prema njima dok mi noge sve više klecaju.

Šta radiš Ema, nisi normalna! Unutrašnji glas koji me opominje. Srce koje se raduje. Savest koja me peče. Djavo u meni koji se budi. Djavo u njemu koji nikad nije ni spavao. Otvaram. Stoji ispred mene sa osmehom. Srećan je. Srećna sam. Bela košulja na njemu. Ista ona sa fotografije. Miriše na duvan, alkohol i parfem. Pola dva je. Sigurno je došao pravo iz kluba. Koliko je samo zgodan. Koliko je samo lep. Koliko sam samo poludela.

- Zašto ne spavaš?

Promuklim glasom tiho pita. Pomeram se sa vrata i pokazujem rukom da udje. Dobro veče đavole, dobro došao u moj skromni dom.

- Hodaš mi po mislima, pa ne mogu da spavam.

Odgovaram sa osmehom. Biće ovo zanimljiva noć. Pogašeno svetlo, sveća koja gori, miris vanile koji se širi stanom. Čaše i vino.

- I Ema čemu dugujem ovo zadovoljstvo?

- Hoću iskreno da mi kažeš zašto si raskinuo sa Magdalenom ?

- Samo zbog toga si me zvala?

Gleda me dok crkava od smeha. Zna on dobro zbog čega sam ga zvala. Otpijam još jedan gutalj vina. Grlo koje mi se osušilo.

- Reci mi, zbog mene?

- Neću da te lažem. Ne znam šta si mi uradila ali ne mogu da prestanem da mislim na tebe. U svakoj misli si mi Ema. U svemu si. Pa čak i u drugim ženama. Želim te. Nisi ni svesna koliko.

- To ti je ogromna greška. Nisi smeo to da uradiš.

- A šta sam trebao, da budem sa njom, a ovamo da mislim na tebe?

- Prošlo bi te.

- Ne Ema, ne prolazi.

Prilazi mi bliže. Srce koje počinje da preskače. Ne prilazi mi tako blizu, nemoj.. Mislim u sebi. Slaba sam na tebe. Ćutim, ne progovaram na glas ni jednu misao.

- Koliko te samo želim!

- Možeš samo da želiš.

Njegova ruka na mom obrazu. Prsti koji prelaze preko mojih usana. Drhtaj tela od svakog njegovog dodira. Bretela koja spada preko ramena. Ruka koja se lagano spušta niz ledja. Šapuće mi dok mi sklanja pramen kose :

- Znam da me želiš.

Tela koja su sve bliža. I želja koja je sve jača. Želja sa kojom vodim rat. Ne, ne mogu. Ne smem da se predam. A tako ga želim. Tako bih mu skinula tu belu košulju i prstima prelazila po njegovom telu.

- Prestani Petre. Znaš da je ovo pogrešno.

- Ali je tako dobro. Priznaj da se nisi ovako nikad osećala.

- Ne mogu to da uradim Magdaleni.

- Ali ja više nisam sa njim.

- Ali ona zbog tebe plače i pati.

- Proće je..

- Ne budi sebičan.

- Ema..

Usne koje su na milimater da se dodirnu. Dišem sve brže kao da se borim za vazduh.

- Petre...

Tiho izgovaram.

- Laku noć, lepo spavaj Ema. I sanjaj me..

Dodir usana na mojim obrazima. Pogledi koji gore. Tela koja se žele. Ali ne. On odlazi. Vrata zatvorena. I tišina. Časa vina ispijena do dna. Govorim sa osmehom i podignutom čašom.

Laku noć Petre...

Fotkam praznu času pored boce vina uz opis

' Opasne su želje.. Još opasnije one zabranjene... One tajne... One koje ti kradu san, one koje te teraju na greh, one kojima ne znaš da odoliš.. one koje zavoliš.. '