TAJANSTVENI PRINC

☽Terasa☽

─── ･ ｡ﾟ☆: *.☽ .* :☆ﾟ. ───

Aurora pov.

Okrenula sam se i on je stajao nekoliko koraka od mene.

"Ah, ne, nije."

Prišao je kroz do mene i onda se naslonio na ivicu terase.

"Nismo imali prilike da se upoznamo, normalno je da nas predstavi, zar ne?"

"Pa možemo to sami koliko znam, odrasli smo ljudi."

"Pa da."

"Htela sam da pitam, kako to da vas do sada nikada nisam videla?"

"Nikada nisam dolazio, ali ove godine sam morao." - u faci mu se videlu da mu nije pravo

"Morao, prisiljeni ste?"

"Od strane oca."

"Zašto?"

"Trebam da se oženim." - ou

"Ou pa zar ne želite?"

"Nije problem da li želim ili ne."

"Nego?" - to je izletelo brže nego što sam ja htela

"Ovaj izvinjavam se ako zabadam nos tamo gde mi nije mesto."

"Nije problem, ionako moramo da se upoznamo kad tad."

"A sada imamo dosta vremena za to."

"Kako to?"

"Vaš otac je tražio da mu napravim novu štalu za konje i hopodrum."

Oh moj bože, biće ovo ludo.

"Aha da, pričao je nešto na tom principu."

"Ne volite da jašete?"

"Volim, ali je konj koga sam htela upao u ruke mog brata, a onog kog sam ja dobila, je mnogo besan i divlji, pa ja ne znam i ne želim time da se bavim."

Klimnuo je glavom i okrenuo pogled ka nebu.

"Pitali ste me u čemu je problem oko ženidbe."

"Pa valjda jesam."

"Želim da se oženim, ali ne princezom, niti želim da budem kralj."

"A prisiljen sam da dođem da bih našao neku razmaženu princezicu."

"I da li ste je našli?"

"Ne, ali mi je jedna zapala za oko."

"Koja, ako smem da znam naravno."

"Pa ne znam je ni sam, znate nisam dolazio više od deset godina na ovakve stvari."

"Možda je ja znam, kako je bila obučena?"

"Bilo je tamno, moglo je da bude i crvena i plava i skoro sve tamne boje u onoj zamračenoj sali."

"Ah pa da, glupa ja." - udarila sam se prstom po glavi

"A vi, čujem da se vaš brat ženi, međutim i vi ste u godinama kada se princeze udaju."

"Hah, ispalila sam se, čuli ste za vašeg brata sigurno."

"Nažalost jesam, ali zašto ne nađete nekog drugog?"

"Osim ako niste zaljubljeni u njega." - pogledao je u mene sa blagim gađenjem

Pognula sam glavu, jebiga.

"Jeste li?"

Klimnula sam glavom.

"Nažalost."

"Ima dovoljno riba u moru."

"A i đubra."

"Jedno je moj polu-brat očigledno."

"Zašto?"

"Propustio je priliku." - jel ovo treba da bude kompliment

"Njegova sadašnja verenica je godinama unazad jurila mog brata."

"Vi to mene popunjavate na glupe tračeve od pre nekoliko godina." - rekao je sa dozom smeha u glasu

"Možda, zašto ne želite da budete kralj jednog dana?"

"Nikada me nije privuklo, a i pogledajte, od kada sam rekao da ću najverovatnije prepustiti presto Kastelu manje plemićkih devojka mi prilazi."

"I to što kažete, mnogo je lakše."

"A i da odgovorim na vaše pitanje, ne želim da se u skorije vreme udajem." - krenula sam da idem unutra jer mi je već hladno

"Plus nisam najčistija da bih se udala." - dodala sam i ušla unutra

Brzim koracima sam otišla do mamine radne sobe i pokucala. Rekla mi je da uđem i tamo je sedela ona za stolom sa šoljom nekog čaja. Otišla sam do stolice preko puta nje i sela.

"Zašto ja ne znam da će oni ostati ovde?"

"To nisam ni ja znala dušo do sinoć kada mi je Lukas to rekao, i ja sam se šokirala."

"Ali će biti tu možda mesec dana, ništa strašno."

"Smetaju mi."

"Nekada će biti samo najstariji, nadam se da ti on ne smeta kao Kastel i njegova verenica."

"Ne smeta on, ja njega ni ne znam, malopre sam ga prvi put videla."

"Siroti Rafael, otac ga je prisilio da dođe da bi se oženio, a njemu se jadnom ne ženi, kao i tvom ocu."

"On želi da se oženi, ali ne princezicom, već normalnom devojkom i da živi normalan život daleko od kraljevske porodice."

"Odakle ti to?" - pogled joj je bio sumljičav

"Rekao mi je pre deset minuta."

"Gde si ga našla?"

"On je mene našao na terasi."

"Tvoj otac i ja smo voleli da sedimo na toj terasi i pričamo."

"Da li si nekada upoznala tatinu bivšu verenicu?"

Klimnula je glavom.

"I kakva je bila?"

"Lepa i tada vrlo poslovna, ali je prevarila Lukasa."

"Ko me je prevario?" - nisam ni čula kada je tata ušao u sobu

"Ingrid." - odgovorila je mama

"Bila pa prošla, sada ste mi tu vi."

"Aurora, pitao me Rafael da mu pokažem hipodrum, a ja imam poziv bitan sada, tako da, možeš li ti?"

Uzdahnula sam i klimula glavom.

"Mogu." - ustala sam sa stolice i krenula za tatom

U dnevnoj je sedeo on, obučen u odelo za jahanje. Kada je video da se mi približavamo, ustao je i naklonio glavu mom ocu, koji se samo nasmejao. Dok smo ovako stajali primetila sam da je visine mog oca, ali je u mišićnoj masi znatno veći. Moj tata se kroz godine malo i smanjio kaže mama, jer nema toliko vremena za to, ali Rafael izgleda kao neko ko se aktivno bavi sportom.

"Rafael, Aurora će ti pokazati sve što treba, samo je pitaj."

"U redu."

"Ostavljam vas." - otišao je i ponovo sam ostala sa njim

"Ovaj, ako nije problem, trebaće mi deset minuta da se obučem u odelo za jahanje."

"Nije, samo napred." - nasmejao se samo levom stranom usna i tu se pojavila jedna rupica

Zagledala sam se u njega i on je primetio, pa me je odmerio i tada sam osetila sebe kako crvenim. Pa sam se brzo okrenula i polutrčećim korakom otišla do sobe da se začas obučem. 

─── ･ ｡ﾟ☆: *.☽ .* :☆ﾟ. ───