TAJANSTVENI PRINC

☽Istina☽

─── ･ ｡ﾟ☆: *.☽ .* :☆ﾟ. ───

Aurora pov.

Prošla su dva dana nakon onih vesti i ja nisam imala nikakvih nada više. On se nije javljao, pa sam sa teškim srcem prihvatila odluku da je verovatno odlučio da prekinemo sve što se dešava između nas. Naravno da će izabrati njegovu prvu ljubav preko neke razmažene princezice koja je deset godina mlađa i koja nije uspešna u životu kao što je on. 

Namrgođena sam sedela na terasi i čekala da mi donesu kafu koju sam rekla da mi spreme. Nije mi najbolje u glavi ovih dana, ne osećam se najbolje. Nemam ni apetita ni za šta. Baš mi je teško pala ova situacija. Pritom to da novine ne prestaju da pišu o nama.

"Madam izvolite vašu kafu koju ste tako namrgođeno tražili."

Iznenađeno sam podigla glavu. Rafael mi je doneo kafu i seo na stolici do moje. Šokirana nisam znala šta da kažem. Kao i ja on je izgledao u svom najgorem izdanju. A ipak mi je bio lep i ovako sa raščupanom neošišanom kosom koja je dosta porasla. Čak je pustio i bradu.

"Šta tražiš ovde Rafael?"- pitala sam ga nakon što sam vratila pogled na dvorište

"Došao sam da vratim moju ženu nazad u Španiju."

"Zar ti nemaš drugu ženu i dete?"

"Aurora, pogledaj me."- okrenula sam se prema njemu

"Molim?"

"Ljuta si?"

"Da Rafael, ljuta sam,"

"Zašto?"

"Nisi mi javio ništa nakon što su one vesti izašle u novine, mislila sam da si odlučio da se rastanemo i da ćeš oženiti Klaru."

"Nemoj da si smešna."

"Nisam  smešna. Već sam se mentalno spremila za napad novinara zašto smo se razveli i tako te neke gluposti."

"Neće se to desiti, ostajemo u braku."- koliko god da sam ogorčena ove reči su mi prijale i popravile moje odvratno raspoloženje

"Pa šta će se desiti sa Klarom i Andreom, tek ćete ih vratiti odakle su došle I pritom..."

"Aurora, Klara ima rak."

"Molim?"

"Klara ima rak pluća, mislila je da će se u toku trudnoće izlečiti, ali to ipak nije bio slučaj, i ostalo joj je vrlo malo vremena."

"Nije ni planirala da mi kaže, ali je već odavno imala rak koji je kao izlečen i sada se ponovo pojavio."

"Tako da je dovela Andreu kod mene da bi imala makar jednog roditelja."

"O bože tako mi je žao, ja sam mislila..." -privukao me u zagrljaj

"Znam šta si mislila, ali nismo se nadali i nismo očekivali, izgledalo je kao da želi da nam napakosti i uništi brak."

"Pa šta će biti sa Andreom?"

"Odrastaće u zamku, ali ona se ne računa u liniji za tron."

"Mislim ja ni sebe ne računam u liniji za tron tako da mi isto dođe."

"Rafael, da li ćemo se mi vratiti u Barselonu ili ćemo ostati ovde?"- ovo mi već duže vreme probija glavu

"Za sada ćemo još biti u zamku zbog situacije, i da, Klara će biti sa nama dok ne dođe njen zadnji trenutak."

"Okej, samo da je dete dobro."

"Liči na tebe."

"Znam, ne bi mogao da promašiš da je moja."

"Nadam se da će imati i talenat za arhitektu kao i njen otac."

"Naravno ako ne lomi srca kao hobi."- nasmejala sam se

"Aurora nema ona kome srca da slama."

"Dete uskoro puni dve godine, a ti se tako ponašaš, Rafael, kakav ćeš tek da budeš kada poraste."

"Biću kakav treba da budem, ipak je ona žensko dete, treba da je štitim."

"Vi muškarci ste tako komplikovani."

"Takav ću biti i prema našim ćerkama ako ih budemo imali."

"Možda budu samo sinovi, ko zna."

"Ali ne želim još da imam decu, želim malo vremena sa tobom."

"Evo danas imaš koliko god vremena hoćeš, ostajem večeras, a sutra ujutru idemo nazad za Španiju."

"Okej."

______________________________________

Sedeli smo još neko vreme na terasi uživajući, a onda je naišao moj otac i uzeo mi Rafaela pitajući ga o planovima za hipodrum. Pustila sam ih da odu, a ja sam otišla do Marit i sve joj ispričala. Takođe sam otišla i rekla mojoj mami da bih je obavestila o svemu.

Bila sam srećna. Potrudiću se da me Andrea zavoli, ne mora kao majku, ali dovoljno da me ne mrzi i da zna da ću da budem uvek tu ako joj zatreba pomoć. Dete nije ništa krivo. Mislim nije ni Klara, ona samo želi najbolje za svoje i razumem je. Tako bih i ja uradila da mi se ne daj bože tako nešto desi.

"Jedva sam čekao ovo." - rekao je kada se vratio uveče kod mene u sobu

Odmah sam bila u njegovim rukama i nosio me do kreveta gde me je oborio i legao preko mene. Moja majica i trenerica su se za minut našle na podu pored njegove majice. Poljubio me i ja sam se predala u poljubcu prenevši sve moje emocije u njega. Njegovi prsti su išli od mojih grudi nadole gde je brzo svukao moje gaćice i prstima me razdvojio.

"Tako si lepa, i tako si moja."

Polako je ubacio jedan prst,a zatim dodao i drugi. Tiho sam izdahnula opustivši se na jastucima dok je on u mom telu palio vatru i terao me da uvijam svoje kukove uz njega. Pre nego da sam završila izvukao je prste i za trenutak se našao u meni. Ovog puta sam jako uzdahnula i uhvatila ga za široka ramena. Nabio je glavu u moj vrat dok se polako pomerao u meni.

Osećaj lepote se ponovo vratio, a on je ubrzao jureći svoj orgazam. Sa njegovim imenom na usnama sam svršila, a sekund kasnije se ukočio iznad mene i završio. Brzo se okrenuo na leđa i brzo disao. Okrenula sam se na stranu da bih gledala u njega. Okrenuo je glavu prema meni i nasmešio mi sel.

Malo sam se podigla, a onda mu legla na grudi. Mazio mi je kosu i poljubio me u čelo.

"Nadam se da nisi više ljuta na mene."

"Ma ne, kako bih mogla da budem ljuta zaboga."

"Aurora ti ćeš uvek naći način ako to hoćeš."

─── ･ ｡ﾟ☆: *.☽ .* :☆ﾟ. ───