Pomislila je da će na maskaradi naći svog princa u kog je već dugo zaljubljena.
Ali slomljenog srca naletela na maskianog princa na kog se nije nadala.
Da li će on probuditi onu vatru koju nijedan do sada nije? Ili neko drugi...
Nakon što smo se vratili u Španiju, Klara i Andrea su se doselile u zamak. Primetila sam da Klara pokušava da se što više skloni kada sam ja u prisustvu. Rafael ih i ne viđa, ponekad bi ceo dan sedeo u sobi i radio na kompjuteru. Ja bih izašla da se prošetam, ali nikada nemam društvo. Rafael i momci nemaju sestre. Tako da zna da me uhvati neki osećaj samoće. Uskoro se bliži i svadba Marit i Aarona. Ona je srećna, samo mi o tome priča na telefonu.
Eh kada sam ja saznala da se udajem bila sam besna i tužna. Nažalost dani su se približavali, a ja sam bila očajna. A ona sija. Mislim i meni je lepo. Mala Andrea mi je prirasla srcu iako je često gledam iz daljine. I sada kada sam ih videla napolje odlučila sam se da izađem. Nisu me primetile u početku, a onda kada me je Klara primetila napravila je zbunjenu facu.
"Dobro jutro princezo."- naklonila se glavom
"Nema potrebe za tim."
Klimnula je glavom i izgledala kao da hoće da krene unutra.
"Mislila sam da bi bilo lepo da mi se pridružite u šetnji kroz dvorište."
"Naravno."
Krenule smo. Videla sam da joj je neprijatno pa sam probila led.
"Ponekad pogledam ovo veliko i prostrano dvorište i učini mi se da sam toliko mala naspram njega."
"Ovakve šetnje mi i dokazuju koliko sam nekada sama."
"Kako ste sami? Zar nemate Rafaela?"
"On nije najbolja drugarica, do juče sam se šetala sa Marit po dvorištu, a danas nje nema ona se sprema za svoju udaju."
"Mora da je vama princezama vrlo teško."
"Jeste, i ponekad bih sve dala da nisam princeza."
"Hoću da vam se izvinim iskreno zbog cele ove neprijatne situacije."
"U redu je."
"Rafael vam je rekao?"
"Jeste."
"Nadam se da me razumete."
"Naravno, ne osuđujem vas, niti mrzim, nemam nikakvih razloga."
"Potrudiću se da Andrea ima dovoljno vremena sa mnom, pre nego što umrem, ali nadam se da će živeti lepo nakon moje smrti."
"Rafael i ja ćemo se potruditi da sve bude kako treba i da joj nikada ništa ne fali."
"Princezo, nikada nisam želela da Andrea ima kontakta sa ovim svetom, ali ipak desilo se."
"Nije ni Rafael želeo."
"Drago mi je da nije u liniji za tron, makar neće da je opterećuju time."
"Dame, nadam se da vas ne prekidam."- ženski glas se javio iza nas
Kada smo se okrenule iza je bila kraljica.
"Naravno da ne."
"Gde je Andrea?"
Okrenule smo se napred, a nje nije bilo. U trenutku sam osetila strah, pa sam se okrenula prema Klari, ona je prestravljeno stajala u mestu. Krenula sam napred i pozvala njeno ime. Ništa. Još jednom sam pozvala i ponovo ništa. Klara me je sustigla i mislila sam da će da se onesvesti. A onda smo čule smeh.
Iza jednog drveta polako je hodao Rafael sa Andreom u rukama, a ona je srećno mahala rukama. Pao mi je kamen sa srca. Došao je do nas i on je bio nasmejan. Prišao mi je i poljubio me.
"Prepao si nas idiote."
"Nemoj to više da radiš."
Okrenuo je očima sa osmehom na moje kritikovanje. Polako je dodao Klari Andreu, a onda su se ona i kraljica povukle pa smo nas dvoje ostali sami.
"Nisam očekivao da vas vidim zajedno, mislim da te ona izbegava."
"Pokušala sam da je opustim malo, i onako je sama."
"Razmišljao sam se da li da pošaljem Andreu da živi sa mojim rođacima, ali kada si mi rekla da želiš da pomogneš u njenom odrastanju povukao sam se od te ideje."
"Drago mi je zbog toga, stvarno si divan,"
"Ja to znam draga moja."- poljubio me u čelo i onda zagrlio oko ramena gde smo mi nastavili našu šetnju
_________________________________
Kasnije te večeri sam ga čekala u spavaćoj sobi dok je on bio u kupatilu. Okrenula sam se njegovoj strani kreveta i tada sam videla da mu je jedna od fioka noćnog stola malo odškrinuta. Nikada nisam videla šta ima u svom stolu pa sam morala da proverim. Znatiželjnost je pobedila.
Na kolenima sam prešla preko celog kreveta,a onda sam se polako spustila na pod i krenula da otvaram fioke. u prvoj je bio neki ugovor o nekim kućama i nekoliko hemijskih olovaka.
Ali ono što sam našla u drugoj fioci me je zbunilo. Iz nje sam izvukla masku, zlatna sa crvenim detaljima, sa prorezom samo na ustima. Zastala sam na trenutak da bih se setila gde sam je videla, ali samo mi se moj maskirani muškarac prikazivao. I tada mi je kompletno sinulo.
Ista maska, ista tamno braon kosa, iste zelene oči, ista široka ramena, lepe ruke i šake. Nemoguće, nema šanse. Rekao bi mi on, valjda. Uopšte nisam mogla da sastavim sve kako treba, Svi delići, sve slike. Sada je maskirano lice dobilo svoj oblik. Nije mu smetalo to što sam spavala sa nekim pre njega, jer je taj neko bio on. Iz mojih misli me je probudio kada je izašao iz kupatila. Pogledao je u mene zbunjen što sam na njegovoj strani.
"Da li možeš da mi objasniš ovo Rafael?"
─── ･ ｡ﾟ☆: *.☽ .* :☆ﾟ. ───
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Evo da se pohvalim. Vidite kako su lepe. A takođe i deo koji ste čekali, otkrivanje maske.❤❤
