TAJANSTVENI PRINC

☽Promena☽

─── ･ ｡ﾟ☆: *.☽ .* :☆ﾟ. ───

Aurora pov.

"Misliš na ono pre braka ili sada što moramo da se vratimo tamo?"

"Mislim na sada."

"Kada idemo?"- upitala sam ga malo tužna, mislim da ne bih želela da odem odavde i da pustim da Andreu odgajaju dadilje

Isputio je zadahnuti smeh.

"To je i poenta."

Namrštila sam se.

"U čemu?"

"Ne idemo."

"Šta!?"- rekla sam i uspravila se da sednem

"Rekao sam ti, ne idemo."

"Ostaćemo ovde?"

"Da."

"Ali, da li ćeš prihvatiti ulogu prestolonaslednika?"

"Otac će dobiti srčani kada čuje."

"Stvarno ćeš prihvatiti da budeš kralj jednog dana?"

Nasmejao se glasno i klimnuo glavom. 

"I ti ćeš biti kraljica Aurora."

Ou. Pa da. Meni je skroz otišlo to od pameti. Brzo sam se pribrala i vratila se da ležim. Pa sam se ubrzo i uspavala.

_______________________________________

Ujutru sam saznala da je Rafael rekao ocu i da je njegov otac bio toliko srećan da je zatražio veliku gozbu. Ali Rafael nije dao. A kako mi je Klara rekla dok smo šetale po dvorištu, Kastel se pobunio i krenuo da se dere. Rekao je da nije fer, Rafael odjednom ovo odlučuje, kako sad tek tako. A i onoj njegovo nije bilo pravo zato što neće biti kraljica već ja. Ali iskreno nisam ja queen materiač, ali dobro kako god. 

Za divno čudno. Klara i ja smo se sprijateljile za ovo kratko vreme. Nekada bi celo popdne sedele napolje jer je bilo lepo vreme i čuvale bi Andreu. Ona mi je pričala kako je našla dečka nakon Rafaela, ali ga je ubrzo ostavila kada je saznala da se rak vratio i da je trudna, pa se fokusirala na svoje zdravlje. Nažalost na njoj se videlo da joj je bilo gore. 

"Rafael je divan čovek."

"Jeste."

"Ali ja nikad nisam bila za njega, mislila sam da taj nikad neće naći nekog, međutim vidim da vas dvoje idete jedno uz drugo savršeno."

"U početku sam se bunila kada su mi rekli da trebam da se udam za  njega, ali kako je vreme sada prošlo, mislim da ga ne bih menjala ni za jednog."

"Čuvajte se međusobno, nikada ne znate kada može da vam se desi nešto najgore i da se odaljite."

"Želim da ti se zahvalim što si mi dala šansu da se pokažem da nisam htela ništa zlo kada sam se pojavila, i zato što si upoznala Andreu i prihvatila je."

"Mislila sam da nas mrziš, ali hvala ti što nisi."

"Ja sam mislila da ti mene mrziš i da želiš da mi napakostiš."

Nasmejala se slabo.

"Nikada, ti nikada nisi kriva bila i nikad ne bih tebe dirala, ali ovog puta sam morala da razmišljam o budućnosti Andree."

"Hvala tebi što mi dozvoljavaš da preuzmem brigu o njoj."

_____________________________________

Sledeći meseci nam nisu dobro godili. Rafael je nakon četiri meseca izgubio oca, kralj Španije je napustio svet jedne noći tiho i nečujno. Da bi se potvrdilo da je imao srčani udar u toku noći u snu. I vrlo brzo je umro. Rafael je morao da postane kralj pod tim okolnostima. Videla sam da pati, ali je to vešto krio. Zajedno sa Rafaelom ja sam postala kraljica. Ali to nije imalo tu sreću zbog date situacije.

Međutim, vrlo brzo nas je napustila i Klara. Pripalo joj je loše i odveli su je u bolnicu, samo da bi nam ujutru javili da je preminula tog jutra jer je bilo previše kasno metastaze su učinile svoje. Tada sam se rasplakala i Rafael je bezuspešno pokušavao da me uteši, ali nikako. Još jedan prijatelj koga sam napravila je sada nestao kao zrno peska na nebu.

Ali sam brzo morala da se povratim i da budem jaka za nju. Andreu koja je sada mene gledala kao majku. Prošao je njen rođendan i sada je imala dve godine. Rafael je pravio vremena koliko može za nas dve, ali obično smo bile prepuštene jedna drugoj.

"Šta rade moje dve lepotice?"- ušao je Rafael u njenu sobu

"Čitamo priču za laku noć."

"Šta čitate?" - ja sam bila sa jedne strane, a on je seo sa druge strane Andree koja se polako uspavljivala sa pospanim osmehom na licu

"Uspavanu lepoticu."

"Daj meni da čitam."- dala sam mu knjigu

Brzo se uspavala i tada smo poljubili u čelo i otišli do naše sobe. Tamo me je Rafael odmah uhvatio u naručje i krenuo da mi skida odeću. Dopustila sam da me odvede u krevet i ako mi nije bilo baš najbolje ovih dana zbog stanja u kojem sam. 

U početku, oslanjala sam se na to da je ponovo od stresa i od tuge. Ali sve moje konfuzije su bile potvrđene kada mi je menstruacija zakasnila. Setila sam se tada da je vreme trajanja injekcije prošlo, a on i ja smo često imali seks. Logično je bilo da će se jednog trenutka desiti. I tako sam odlučila da odem da se prošetam sa Andreom do apoteke i kupim test za trudnoću. 

Sedela sam u kupatilu i nervozno cupkala nogom dok mi alarm na telefonu nije pozvonio. Tada su mi se na onim štapićima pokazale dve crte. Kupila sam više za svaki slučaj. Sutradan sam odmah zakazala pregled kod ginekologa da bih potvrdila trudnoću. Naravno ispostavilo se da ipak jesam trudna. Konačno sam se na te vesti osetila srećno i pozitivno. Jedna mala vest mi je donela toliko sreće. 

Rafaelu nisam još rekla, ali planiram za njegov rođendan pošto se bliži polako. Tada će doći i Marit koja je takođe trudna sa njenim suprugom Aaronom. Vrlo brzo nakon udaje je ostala u drugom stanju. Kada sam joj rekla bukvalno je skakala od sreće.

"Rafael, ne viđamo se mnogo ovih dana."

"Znam, zbog obaveza kojih imam sada kao kralj."

"A ti sa Andreom."

"Meni Andrea ne stvara obavezu, pametno malo dete."

"Vidi se da je skroz na tebe."

"A jel?"

"Mhm."

"Da li sam ti rekao da dolaze Aaron i Marit ovde za moj rođendan?"

"Ona mi je rekla."

"Pa naravno, šta sam očekivao?"- zabavljeno je okrenuo očima

Nasmejala sam se, a onda sam mu okrenula glavu i pogledala ga u oči. Ćutala sam sve dok mu se na licu pojavio ozbiljan izraz lica.

"Volim te."- rekla sam tiho

Raširio je oči i zbunio se na trenutak. A onda me uhvatio za facu i poljubio.

"Kaži to ponovo."

"Volim te, Rafael."

Poljubio me još jednom.

"Volim i ja tebe moja uspavana lepotice."

─── ･ ｡ﾟ☆: *.☽ .* :☆ﾟ. ───

Srećan 8. mart devojke. 🌹❣