TAJANSTVENI PRINC

☽Barcelona☽

─── ･ ｡ﾟ☆: *.☽ .* :☆ﾟ. ───

Aurora pov.

Za put nam je trebalo oko tri sata. Što i nije tako loše. Nisam morala da se toliko uplašim, jer je uz nekoliko pesama i epizodu serije, vreme prošlo kao da je sve trajalo najmanje pola sata. 

Čekala su nas kola u kojima sam morala da sedim blizu njega. Temperatura ovde bila je znatno toplija nego u Norveškoj, s obzirom da je ovo Španija koja je na samom jugu Evrope. Bila sam u Madridu na nekoliko recepcija u zamku. Ali nikada u Barseloni. Tako da ne znam šta da očekujem. Još je bila noć oko pola jedanaest. Svetla grada bila su jarka i sijala kroz ulice toliko jako da je sve bilo osvetljeno. Prelepe zgrade koje su izgrađene na starinskom evropskom dizajnu su bile pune stanovnika Barselone.

Vozili smo se pored plaže, gde se auto uskoro i zaustavio. Bila je zgrada na četiri sprata, sa terasom na vrhu nje. Predpostavila sam da ovde živi. Vozač mi je otvorio vrata i izašla sam na morskom povetarcu. Prelep miris mora mi je ušao u nozdrve terajući me da se nasmejem jer obožavam leto i more. Da nisam princeza koja živi u Norveškoj živela bih ovde.

Polako sam ga pratila i išla iza njega ka staklenim vratima zgrade. Mi smo ušli u jedan lift, a batler sa našim stvarima u drugi. Bilo mi ga je žao jer je bio mlad momak, a morao je sam, pa sam ga sačekala da pomognem sa svojim stvarima. Srdačno mi se zahvalio kada je krenuo ka vratima i otišao. 

Okrenula sam se i susrela sam se sa Rafaelovim pogledom koji je bio čudan. Njegovi obrazi bili su udubljeni kao da ih je ujeo od ljutnje, isto kao što mu je jedna obrva bila podignuta. Kada sam spustila pogled, njegovi dlanovi bili su stisnuti u pesnice, što je dovelo do napetih mišića na celoj ruci. Polako me je odmeravao. Šta nije u redu sa njim? Jel sam nešto pogrešno rekla?

"Jel sve u redu?"

"Da, zašto?"

"Nekako si napet."

"Samo sam umoran od leta."

"Oh okej."

"Ovaj gde će biti moja soba?"

Onda mu se promenio izraz lica, bio je smireniji. Možda je samo umoran i moji razgovori i oduživanja sa batlerom su mu smetala, želeo je svoj odmor. Doveo me do vrata i otvorio.

Unutra je bilo obojeno belo sa tamno crvenim delovima. Soba je izgledala vrlo toplo i prijatno, a isto tako i vrlo romantično. Da budem iskrena, podsećala me na crvenu sobu Kristijana Greja, ali nema šanse da nekom kažem to.

"Izvoli, nadam se da je dobra."

"Prelepa je."

"Ako ti nešto zatreba, moja soba je na sledeća vrata niz hodnik."

"Okej."

"Idem da se tuširam, vidimo se na večeri."

Klimnula sam glavom i ušla. On ide da se tušira, a mogla bih i ja. Skinula sam sve sa sebe i ušla u kupatilo koje je bilo povezano sa sobom. A onda sam se setila da sam zaboravila kupku da ponesem, brzo sam uzela bade mantil iz kofera i otrčala do njegove sobe. Pokucala sam na vrata i sačekala da otvori. Kada ih je otvorio bio je samo u peškiru, jedva sam se potrudila da ne pogledam u njegov torzo.

"Jel možeš da mi pozajmiš kupku, zaboravila sam da ponesem."

Klimnuo je glavom i nasmejao se, onda je ostavio otvorena vrata i otišao da uzme. Malo sam provirila u njegovu sobu koja je bila isto ofarbana kao i moja, ali sa veliki crnim krevetom, njegova je izgledala kao vampirska. Izašao je iz kupatila i dao mi neku.

"Izvoli."

"Hvala ti puno."

"Nema na čemu, slobodno je zadrži."

Nasmejala sam se, mahnula mu i otišla u svoju privremenu sobu. Krenula sam da se tuširam, kupka je mirisala na njega. A trenutno bogami i ja, nije da mi smeta, muževno miriše. Nakon tuširanja sam se obukla u pidžame koje su bile zelene, pa sam ja zajedno sa sobom izgledala kao da je božić. I onako je prošla Nova godina, ali mi to ne slavimo kao što to rade kod mame u državi.

Kada sam izašla i otišla da nađem trpezariju srela sam se sa njim u hodniku i nosio je samo donji deo pidžama. Aurora ne gledaj boga ti. 

"Nadam se da Marija nije zaboravila na večeru."

"Ko je Marija?"

"Kućepaziteljka kada ja nisam tu, i kuvarica, jer ja ne znam da kuvam, rekao sam joj juče da nam napravi nešto da imamo."

"Aha, da li dobro kuva?"

"Pa meni se sviđa više od kuvara kod oca u zamku."

"Tebi se baš ne sviđa to što si princ, da ti to nije kuća nego očev zamak." - stigli smo u kuhinju koja je bila povezana sa trpezarijom

"Ne volim to, ovde se osećam više kao kod kuće nego tamo." - uzela sam malo da mu pomognem oko nameštanja stola

"Ako ti ne smeta što pitam, da li to ima veze sa tim što se tvoj otac opet oženio i dobio decu."

"Pa pomalo, a i moja majka nije volela baš to mesto, morala je da se uda za mog oca, pa mi je eto to verovatno od nje."

"Čula sam da dosta karakterno ličiš na nju."

"Mhm, hajde jedi, neću posle da mi tvoj otac kaže kako sam te izgladnjivao."

"Neće." - probala sam jelo i bilo je jako začinjeno ali lepo

"Koliko dana traje izložba?"

"Tri."

"I mi idemo sva tri dana?" - pitala sam ushićeno

"Da, znaš podrška sam."

"Imaš li negde da mi pokažeš slike od tvoje rođake koje slika?"

"Ima na internetu negde, valjda."

Ukucao je na svoj telefon i dao mi, stvarno su lepe fotografije, a ova devojka radi i venčanja. Kao iz bajke, ako se nekada udam želela bih takvo neko venčanje.

"Pošto si me dosta pitanja ispitala, sad ja tebe."

"Okej."

"Kako si dobila ime?" - odkud to pitanje

"Pa nikad nisam pitala da bih sigurno znala, ali po nekoj priči koju sam čula po zamku je da sam bila vrlo mirna u stomaku i da su mi dali ime po uspavanoj lepotici jer sam spavala mnogo."

"I ličila bi na nju da imaš plavu kosu."

"Ah, ne vređaj moju lepu kosu, to mi jedino što imam od fizičkog izgleda od moje majke."

"Tvoja majka je mnogo lepa žena, sećam se kada sam bio tinejdžer i kada sam išao na te stvari."

"A sećam se i tvog rođenja, bilo je veliko slavlje, terali su me da ti stavim narukvicu na ruku, a ja nisam hteo jer ne volim devojčice."

"Ček stvarno?"

"Da, šta dete od deset godina zna, ništa."

"Da li mogu da te pitam nešto intimno, treba mi pomoć."

"Naravno."

"Da li muškarac može da primeti ako devojka nije nevina?"

"Pa znaš kako, nekad da nekad ne, ali devedeset posto slučajeva da ih je briga jer je 21 vek."

"Zašto si me to pitala?"

"Onako, jer i sam znaš da ću morati da se udam, a već sam bila sa muškarcem."

"Ne smeta to muškima, ne brini se, osim ako tom nekom nije toliko oštećen ego pa da ti zameri."

"Hvala ti sad mi je malo lakše."

Samo mi se nasmejao jednim uglom usana i pojavila mu se rupica. Uzvratila sam i ubrzo završila sa večerom, pa mu i pomogla da pokupi sve. Iskreno sviđa mi se ovako kada i ja radim nešto korisno. Otpratio me do spavaće i ubrzo sam legla jer sam umorna bila. Pre nego da me uhvati san u mislima mi je bila samo jedna osoba. Ona koja je u sobi pored moje.

─── ･ ｡ﾟ☆: *.☽ .* :☆ﾟ. ───