TAJANSTVENI PRINC

☽Epilog☽

─── ･ ｡ﾟ☆: *.☽ .* :☆ﾟ. ───

Aurora pov.

Danas je Andrein 18 rođendan. Odrasla je u prelepu mladu damu. Naravno rekli smo joj da joj ja nisam majka još pre nekoliko godina. Ali ona i dalje nije prestala da me zove mama. Rafafel i ja smo se odlučili da nam je tri deteta dovoljno. Naši blizanci sada imaju 15 godina i oni kao i Andrea postaju prave kopije svog oca.

"Rafael."

"Hm?"

"Nisi fer."

"Šta sam sada uradio?"

"Sva deca nam liče na tebe."

"Pa?"- podigao je obrvu sa zabavljenim izrazom lica

"Nije pa."

"Aurora, ako želiš začas možemo da napravimo još jedno."

"Ne, ponovo će ličiti na tebe, tvoji geni preovlađuju."

"Nisi mi rekao, šta si kupio Andrei?"

"Auto."

"Auto?"

"Da, došlo je vreme da i ona ima svoj auto."

"A ti šta si joj ti kupila?"

"Ja sam joj kupila nov telefon, i onako nosi onaj sav polomljen i ne želi da ga zameni."

"Sada će morati."

Došao je do mene i poljubio me.

"Volim te Aurora."

"I ja tebe Rafael."

Zagrljeni smo izašli na terasu, a dole u dvorištu su bila naša deca zajedno sa Maritinom i Aaronovom decom. Oni su se ni mi ne znamo kako odlučili za broj četiri. Ali sada su svi naši dole u dvorištu dok još pripreme za večerašnju zabavu.

_________________________________________

"Mama kako izgledam?"

"Prelepa si."

"Stvarno?"

"Najstvarnije."

Andrea je obukla haljinu koju sam ja našla na Klarinim slikama. Takva je bila i Klarina haljina za maturu, pa je ona dodala neke detalje i napravila je malo svojim stilom. Sada je već malo ličila na Klaru u vidu ponašanja i njen glas. Meni je nedostajala Klara, mogu da mislim koliko tek njoj.

"Misliš da je dobro?"

"Mnogo je lepo, sada i ličiš na Klaru."

"Da li si ikad imala neki vid mržnje prema mojoj majci?"

"Ne, nikada, sprijateljila sam se sa tvojom mamom."

"I dalje se sećam dana kada su mi javili da je preminula nakon duge borbe."- umalo i rasplakaću se kao i uvek kada pričam o Klari

"Volela te je svim srcem, i verujem da bi bila veoma ponosna na tebe."- suze su se skupile u njenim očima

"Mama nemoj da plačeš, rasplakaću se i ja."- zagrlila me je

"Nemoj da plačeš razmazaćeš šminku."

"I ti ćeš."

"Ja nisam slavljenica."- razdvojile smo se

"Odlučila sam se koji ću fakultet upisivati."

"Jesi?"

"Umetničku akademiju."

Ona je imala talenta za crtanje, ali nikada nije želela arhitekturu.

"Zašto to?"

"Zašto da ne, i ti si je završila."

"Znaš kako kažu, kakva majka takva ćerka."

Otišla je jer je pozvala drugarica na slikanje. A ja sam osetila miris Rafaelovog parfema iza mene.

"Da li si znao da će upisivati umetničku akademiju."

"Da, znao sam."

"Želi to, jer si i ti to upisala."- mrzim da plačem

"Aurora, ona tebe gleda kao majku ti si joj uzor."

"Znam Rafael, i ja nju mnogo volim, kao moju krv."

"Ponosna sam na našu porodicu."

"I ja na tebe uspavana lepotice."- poljubio me u čelo i polako poveo do mesta gde se održava zabava.

─── ･ ｡ﾟ☆: *.☽ .* :☆ﾟ. ───

Nadam se da ste uživali u Aurorinoj i Rafaelovoj priči. Sa ovim zatvaramo ovo poglavlje i ovaj serijal. Za nekoliko dana izbacujem novu priču, nadam se da ćemo se družiti i tamo.

Hvala svima koji su čitali i bili deo ove priče. Ljubim vas.

Ovaj deo izbacujem kao poklon za položen vozački ispit❤❤😘