TAJANSTVENI PRINC

☽Saznanje☽

─── ･ ｡ﾟ☆: *.☽ .* :☆ﾟ. ───

Aurora pov.

Laganim koracima sam sišla do prizemlja i polako krenula ka tatinoj kancelariji. Pokucala sam na vrata i čula tatin glas pa sam ušla. Tamo su bili samo mama i tata. Zatvorila sam vrata iza mene i onda sam prišla njima. 

"Da li može neko da mi konačno kaže šta se dešava, ili ćete da ćutite zauvek?"

"Aurora, udaješ se za mesec i po dana."- rekao mi je tata

"Lukase, nisi trebao tako hladno."- prekinula ga je mama

U tom trenutku mislim da mi se zamutilo pred očima. I eto ostvario se taj loš osećaj koji sam imala od malopre. Sve je moglo biti sem ovog, ovome sam se najmanje nadala i najmanje želela. Umalo se nisam srušila, ali je mama prišla i zadržala me.

"Dušo da li si dobro?"

"Nisam. Nisam dobro uopšte."

"Za koga?" - pitala sam i ako uopšte nisam ni htela da znam

"Za Rafaela."- mirno odgovara tata

"Molim!?"- brecnula sam se iznenađena

"Kada ste to odlučili, zašto ja tek sada ovako saznajem."

"To smo odlučili još pre bala."- šta

"Da li on zna?"- pitala sam tiho

"Zna, on je znao od početka."

Tada me je zabolelo u grudima, imala sam osećaj kao da mi se srce slama na hiljade delova. On me je celo vreme zajebavao. Možda ništa od ovog ne bi bilo da ja ne moram da se udam za njega. 

"Dozvolio sam ti da ideš na ovaj put sa njim, da biste se zbližili."

Usne su mi se zadrhtale, i ujela sam se za donju da bi sebe zaustavila da se ne zaplačem. Čulo se kucanje na vratima i na njima je ušao kralj sam zadovoljan, a Rafael nije zaostajao. Svi oni lepi momenti su bili glupost. Radio je to da bi me odobrovoljio oko braka. Kreten jedan.

Okrenula sam se i pokušala da odem, ali me je tatin glas zaustavio.

"Gde si pošla?"

"Samo daleko odavde."

"Sedi tu."- suze su krenule da padaju same od sebe

"Ne želim da se udam, ne želim da sednem."

"Aurora ne ponašaj se kao derište, da ne bih..."

"Šta ćeš, da me udariš možda, jer mi se ne udaje u 24 godine."

Nije ništa rekao već stegao vilicu, a onda sam istrčala iz kancelarije, i pravo kod Marit u sobu. Sedela je na krevet i gledala nešto na telefon, a kada me je videla i njoj su zasuzile oči. Otrčala sam do nje i onda sam je zagrlila. Uzvratila mi je i stavila njenu bradu na moju kosu. Pomerala je ruke kroz nju i tešila me.

"Marit, ja ne mogu ovo."

"On je znao svo vreme za to, a pravio se da ne želi da se oženi, lagao me."

"Nisam znala, do malopre kada su najavili svima, Olivera je pokušala da urazumi Lukasa, ali ništa od toga, ovog puta je to zacrtao i tako će biti."

"Na trenutak sam mislila da će se teško posvađati, ali je tvoja mama popustila."

"Imamo zajedno još samo mesec i po, nema šanse da se izvučem iz ovog."

Kada sam se malo smirila, uspavala sam se. 

Ali sam se probudila u svom krevetu. Videla sam siluetu i protrljala sam oči. Na mom krevetu je ležao Rafael naslonjen na uzglavlje kreveta, a ja sam bila naslonjena na njegove grudi. Kako sam dospela tu? Gledao je u mene i celo vreme pratio šta radim.

"Rafael?"- tiho sam izgovorila

"Šta tražiš ovde?"- uspravila sam se malo i pogledala u njega

"Zar ne mogu da gledam u svoju buduću ženu?"

Kada je on promenio mišljenje o ženidbi?

"Ne, ne možeš."

Podigao je obrvu.

"A ko će da mi zabrani?"

"Ti i ja ne smemo da spavamo zajedno do braka."

"A i nije kao da želim da spavam sa tobom."- okrenula sam očima

"Do pre dva dana nisi se tako postavila kada si bila u mom krevetu preko mene."

"Do pre dva dana nisam znala da ću da se udam za tebe."

"Pa šta je to promenilo?"

"Lagao si me, zavodio, naveo da mislim da je bilo nečega između nas..."

"Čega?"- prekinuo me

"Zaljubila sam se u tebe Rafael, a ti si ispao gori i od svog brata."

Namrštio se.

"Tvoj otac je bio taj koji je predložio da idemo zajedno u Barselonu, a ja sam pristao da bismo se nas dvoje upoznali bolje, a ne da tek tako stupamo u brak."

"Pa bravo za vas dvojicu."

"Sada te molim da izađeš i da me ostaviš na miru."

"Ne."

Ne želim da kažem ovo, ali moram da bi izašao.

"Zar te nije groza, ovde sam spavala sa drugim muškarcem." - stegao je pesnice

"Briga me, rekao sam i to već."- ustao je

"Znači briga te i ako sada spavam sa nekim, svi znamo da se devojke udate uređenim brakom viđaju sa drugima."

Stegao je vilicu, a onda mi je uhvatio vilicu jako i nabio mi se u facu.

"Nije me briga da li si bila sa nekim pre mene, sada pripadaš meni, htela ti to ili ne."- pričao je pretećim tihim tonom

"Tako da možeš o tome samo da sanjaš, da ti nije palo na pamet da to radiš."

Suze su mi se ponovo skupile u očima.

"Nemoj da plačeš, mrzim kada žene plaču."- još mi nije pustio bradu već je jače stisao

Uhvatila sam ga za ruku da bih je sklonila, ali mi je on uhvatio zglob drugom. Njegoc stisak je bio tako jak da sam pomislila da će svakog trenutka da mi pukne zglob ruke. 

"Da li ti je jasno šta sam rekao?"

Nisam mu ništa odgovorila već sam ćutala izbezumljena, a on je izdahnuo jako.

"Pitao sam te nešto, a kada te pitam očekujem odgovor Aurora."

"Jasno mi je."- pustio me

Privukla sam kolena ka glavi i krenula da plačem. Ovo nije Rafael u kog sam se zaljubila. Šta se desilo u roku od jednog dana. Na putu dok je izlazio iz sobe čula sam ga kako tiho priča sebi u bradu.

"Mrzim razmažene princezice."

On je lagao za sve. I za ponašanje, i za karakter. Ova osoba mi ne deluje kao ona u Barseloni. Možda su i njega prisilili pa je takav, a možda sam ja videla samo dobro u njemu i na ostalo nisam obraćala pažnju. Pokušaću da ga izbegnem što je više moguće. Ako je ovakav sada kakav će biti u braku sa mnom. Ne smem ni da zamislim. Šta ako me udari? Na ovo mi se ponovo zatresla usnica i još koja suza je pala. Kuda ide moj život?

─── ･ ｡ﾟ☆: *.☽ .* :☆ﾟ. ───