TAJANSTVENI PRINC

☽Going☽

─── ･ ｡ﾟ☆: *.☽ .* :☆ﾟ. ───

Aurora pov.

Sutra ujutru sam se probudila presrećna. Umalo nisam odletela do trpezarije. Kao i uvek ja sam poslednja, jer se zadnja budim. Naravno. Svi su me već čekali. Sela sam na svoje mesto i tada krenula da jedem. 

"Aurora, kasnije u moju kancelariju." - samo mi je to rekao otac

Klimnula sam glavom i nastavila da jedem.

Nakon jela svi su se rasčistili, a otac mi je glavom pokazao da krenem za njim. Krenula sam tiho iza njega i pratila ga.  Ušli smo u njegovu kancelariju i on je se naslonio na ivicu stola, a ja sam stala nekoliko metara odaljena od njega.

"Aurora, verovatno ti je Rafael rekao da sam dozvolio da ideš sa njim."

"Jeste."

"Dozvolio sam ti, zato što znam kako ti je."

"Ni ja nisam voleo dužnosti princa, pa evo me sada."

"Ali da znaš da imam poverenje u tebe i da očekujem da se paziš."

"Naravno."

"Spavaćeš i bićeš u Rafaelovom stanu u Barseloni, i njega sam naterao da mi obeća da te pazi."

"Ma daj tata nisam dete, a on nije mnogo stariji od mene, četiri, pet godina."

"Aurora, on je deset godina stariji od tebe." - MOLIM

"Stvarno?"

"Da."

"Deluje mlađe."

"Za sada ne brinem, i očekujem da nećeš da se mnogo zaboraviš."

"Uf,  neću, znam koliko je bitno to za princezu za udaju." - okrenula sam očima

"Dobro onda, slobodna si."

"Krećete večeras u sedam."

"Okej."

Izašla sam i izdahnula. Deset godina. Pa koliko on godina ima onda. Ako ja imam 24 on ima onda 34. Šta bre.

Brzo sam otišla do kuhinje da nađem Marit. Mesila je neko testo, ali se zaustavila kada sam ja naišla.

"Da li ti znaš da on ima 34 godine?"

"Znam, zašto?"

"I nisi planirala da mi kažeš?"

"Mislila sam da znaš."

"Epa nisam znala, mislila sam da je samo nekoliko godina stariji, ne deset."

"Pa koje to veze ima?"

"Nema, samo ja nisam znala."

"Pa onda što praviš frku."

"Ni sama ne znam. "

Nasmejala se, a onda mi rukom pokazala da idem. Uzvratila sam joj osmeh i krenula prema mojoj sobi, kada je naišla mama.

"Moja kancelarija, odmah."

"Okej."

Krenula sam za njom i ubrzo smo stigle. Ona je za razliku od tate sela na stolicu i pokazala mi da sednem preko puta nje.

"Čula sam da ti je otac dozvolio da ideš sa Rafaelom u Barselonu."

"Dap."

"I takođe predpostavljam da ti je rekao da se paziš i čuvaš?"

"Mhm."

"Epa ja ti kažem, sada kao devojka koja nije kraljevske krvi, da ideš malo da se zabaviš."

"Nemoj da propustiš možda jedinnu priliku koju imaš u životu."

"Neću mama." - otišla sam i zagrlila je

Znam da ako nešto upropastim tu je ona da me brani od oca, a on njoj sve popušta.

________________________________

Jedva sam čekala sedam sati da krenemo. Ali je u pola pet neko pokucao na vrata i prepao me iz mog transa. Otišla sam i otvorila vrata. Na njima je stajao Rafael obučen ceo u tamno plavoj trenerci.

"Oh hej."

"Spremni ste?"

"Jesam."

"Onda možemo da krenemo, avion kreće u sedam."

"Okej, samo da se obujem."

Klimnuo je glavom.

"Čekam vas dole u hodniku."

"Važi."

Brzo sam obukla gornji deo trenerke i patike, a onda je ušla devojka i prenela moje stvari dole. Taman da krenem niz stepenice, susretnem se sa svojim dragim bratom i sestrom.

"Helou."

"Nisam znala da će tata da ti dozvoli da ideš, s obzirom na to da si ti dovoljno stara za udaju, a on je neoženjen muškarac."

"Ali je i normalan."

"Aurora, ozbiljni smo, pazi se i čuvaj, treba uskoro da se udaš."

"I ti da se oženiš, zato gledaj svoju buduću ženicu i pusti me da živim."

Namrštili su se, ja sam ih zaobišla. A ja sam se sada iznervirala. Pa ljudi moji ja sam već spavala sa muškarcem. O bože. Rafael i naši roditelji su čekali dole. Onda sam bez reči krenula u auto koji će nas odvesti do aerodruma. Put traje oko dva sata i to mi je bilo mnogo. A tek kada pomislim na avion nije mi dobro, imam mali strah od letenja, urođeno od mame. 

Smestili smo se  u privatni avion i onda smo sedeli i čekali da se oni odluče da krenu. On je sedeo preko puta mene i gledao kroz prozor.

"Plašite se letenja?"

"Pomalo, odakle vam to?"

"Okrećete tu gumicu u rukama nervozno, pa sam predpostavio."

"Da li možemo da pređemo na ti, dovoljno dugo se znamo da bi persirali jedno drugom."

"Naravno, i meni je lakše." - kada je to rekao odahnula sam

"Moja mama se plaši letenja, pa predpostavljam da je to prešlo pomalo i na mene. "

"Da li je moj otac stvarno tražio da mu obećaš da ćeš da me čuvaš, ili me samo laže."

"Naterao me." - nasmejao se i pogledao me nekako čudno

Nisu problem drugi momci od kojih trebam da te čuvam. Da li ću moći od sebe je pravo pitanje.

"Ali mislim da ja mogu da ti verujem, ispravi me ako nisam u pravu."

"Naravno, biću dobra."

Naravno da možeš da mi veruješ prinče.

─── ･ ｡ﾟ☆: *.☽ .* :☆ﾟ.───

Srećna Nova godinaa!!