Tama

Secam se, sve je pocelo sasvim spontano...

Sve je pocelo da se odvija jako brzo, u tom trenutku upisivala sam fakultet, bila sam srecna jer sam uspela da upisem fakultet o kom mastam odavno. Bila sam i dalje samo dete i ako sam imala 19 i trebala sam da budem spremna na sve.. Ali ne, nisam nikada, makar tada u tom trenutku probala ni jedan tip droge, alkohol sam popila mozda par puta sa roditeljima ili eventualno na maturi ili nekom rodjendanu. Za razliku od moje drugarice koja je pila i opijala se i ludovala i zivela svoje glupe teen godine mnogo lepse nego ja.

Ponekad sam zaista razmisljala da li je ovo sto ja radim normalno, ponekad sam cak i bila ljubomorna na nju jer je imala mnogo prijatelja, jer je razmenjivala poruke sa raznim momcima i uvek bila ona voljena u skoli.

Ali nisam se bunila, sama sam birala sta radim i kako radim, sama sam odbrala da gradim karijeru umesto da se opijam i da ludujem. I kada bih bila ljubomorna to bi bilo samo na par minuta a nakon toga bis se smirila i nastavila sa ispunjivanjem svojih ciljeva.

Mozda nisam bas imala najlepse teen doba, nisam pusila travu, nisam isla po kucnim zurkama, nisam bila provokativna i nisam bila ona upadljiva ali sve to me je sustiglo i doslo mi do vrata i krenulo da me gusi kada je najmanje trebalo.

Djavo uvek dodje po svoje, a moj djavo zvao se Aleksej Popov.

. . .

Nikada nisam ovoliko razmisljala sta da obucem, kako da se nasminkam, da li da peglam kosu ili da je ostavim talasastu..

Preselila sam se u Rusiju i i dalje nisam osetila ruse, nisam osetila kako disu, sta oblace, koliko se sminkaju... Zelela sam samo da se sto bolje uklopim u ruse I da sto bolje dozivim ruse, da budem jedna od njih.

Prosetala sam do faksa jer imam samo par stotina metara do istog pa mi i nije palo previse tesko.

Predavanja su tekla, isla su postepeno, prosao je prvi semestar.

Ubrzo sam se uklopila, pricala sam sa ruskinjama, pratila njihove pokrete, nacin izgovora reci, ponasanje, njih. Zelela sam da budem one, zelela sam da postanem ruskinja i da prosto budem sto perfektnija verzija njih.

Valjda sam zato ja ta koju je primetio medju toliko prelepih plavih ruskinja, ja sam bila ona klasicna srpkinja, brineta sa braon ocima. Isticala sam se medju ruskinjama, bila sam ona koju je te veceri primetio,

. . .

,,Ivana ko je momak koji me gleda? Nisam ga nikada ranije videla a ti sigurno znas..''

Sapnula sam joj a ona je samo odmahnula glavom, a latim mi jos tise sapnula

,,Ne zelis da znas''

Pogledala sam je molecljivo i povukla me je u wc, vukla me je dok sam se opirala, ugurala me je unutra i zatvorila vrata. Srce mi je snazno kucalo, pumpalo je krv koja je gorela u mojim venama. Udahnula sam duboko a ona me je gledala cudno.

,,Da li ti je poslao pice?"

Vrata prostorije u kojoj smo bile su se naglo otvorila, Ivana se odmah okrenula i koracala unazad, unutra je usao visok momak, pogledao je u Ivanu i ona je pogledala mene, uzeo ju je za ruku i izveo iz wc-a. Krenula sam za njom u panici jer ne zelim da joj se nesto desi ili da nastrada zbog mene. Sudarila sam se sa nekim a zatim osetila veoma jak stisak ruku na svojim nadlakticama. Pocela sam da se opirem i podigla sam pogled, ispred mene je stajao covek kog sam se iskreno-odmah usrala. Smirila sam svoje opiranje i pokusala da izbegnem njegov pogled. Njegov pogled je pekao moju kozu a ruke mi je stegnuo jos jace, pustila sam suzu a zatim ga pogledala.

,,Toliko sam strasan?"

Kroz suze sam odmahnula glavom, bila sam uplasena da ga pogledam u oci, tresla sam se, osecala sam snazan pritisak na srcu I osecala sam se toliko uplaseno za svoj zivot.

Njegov pogled je bio toliko intenzivan, toliko jak i toliko je trazio da ga pogledam. Skupila sam hrabrosti i pogledala sa ga u oci. Osmehnuo se i pustio moje ruke i mene celu.

,,Evo je. Poprilicno je plasljiva."

Obrisala sam suze i ponovo pogledala ispred sebe, tu je sada umesto coveka od malo pre, stajao malo nizi, momak sa crnim ocima, kratkom kosom, u odelu. Odmah sam ga prepoznala, momak koji me je gledao, onaj za koga sam pitala Ivanu.

Ivana. Gde je Ivana?!

,,Gde mi je drugarica? Ko si ti?! Odakle ti pravo da radis sve ovo?!"
Smejao se, odmah sam primetila njegov grub i okrutan glas, glas koji, verujte mi zvuci najgrublje i najhladnije sto mozte zamisliti, tesko sam disala, tesko sam gutala, u meni se sve smrzavalo od same pomisli da je Ivana kod njih i da ja ne znam nista o njima, nista o svemu ovome.

,,Lutko..."

Uzeo je mou bradu svojim grubim i hladnim prstima i podigao ju je tako da meme drzi fiksiranu, onako da moram da gledam njegove hladne i mracne oci. Oci pune marka, bez sjaja, Kao da su pune tuge koja ih razara ali to ne pokazuju. I dalje lepe, oci boje tamnih sumornih planina. Planina koje su tuzne, nemaju drvece-nemaju nikakvu vegetaciju na sebi, nemaju nikakav zivot na sebi, nikakvo zelenilo, one su mrtve i sve sta predstavljaju je smrt i strah. Bas takve su njegove oci.

,,Ja sam Aleksej Popov. I ja imam prava da radim sve sta mi padne na pamet."