Tama

Aleksej jebeni Popov

I bio je zaista, bio je grub, hladan, rus koji se nikada ne smeje. I ako je bio cista suprotnost plavim rusima, on potpuno crn bio je, manje vise jedan od uticajnih rusa, sto je znacilo da mora da bude lepo obucen, da izlazi na kulturna i lepa mesta, da bude okruzen lepim devojkama ali da bude hladan i grub. I nikada mu nije bio problem da se obude, izadje, bude okruzen devojkama, nikada mu nije bio problem da bude hladni rus dok me nije upoznao.

. . . 

Kada mi je rekao svoje ime, nisam znala ko je, sta je, sta radi, bilo mi je sve jedno? Ne. I ako nisam znala da li je politicar, doktor ili sta god, njegovo ime mi je iskreno izazvalo dosta jaku jezu. Zvucalo je grubo, uticajno, zvucalo je kao ime osobe koja moze da te ubije a onda ti place na sahrani. U tom trenutku zelela sam samo da me pusti da idem, da me pusti da odem i da me vise ne dira.

I da, pustio je on mene, ali nije me pustio djavo. Djavo mi nije dao mira, a mislim da sa vam vec rekla da je ime mog djavola Aleksej jebeni Popov.

. . .

I ako me je njegov glas, dodir i pogled uplasio, odlucila sam da budem prgava i da mu se inatim. Isturila sam bradu, zatreptala I digla obrvu.

,,Tvoje ime treba nesto da znaci? Kao da me uplasi?”
Nasmejao se a zatim mi se uneo u lice.

,,Rekao sam ti svoje ime da znas koga da dozivas dok te budem jebao.”
Pustio me je i odmahnula sam glavom, moram da priznam, ovo je bilo jebeno seksi cuti sa njegovih usana. I ako sam znala da se to nikada nece dogoditi, na par sekundi, po nekoliko puta sam uhvatila sebe kako razmisljam o njemu i meni, kako razmisljam da me ima i da ga imam.

Izasla sam iz kluba u kom smo bile i ispred videla Ivanu kako me ceka na klupici, prisla sam joj a ona je ustala odmah i zagrlila me snazno. 

,,Sta se desilo?”

,,Nista.. Ne brini..”

,,Uplasila sam se, mnogo sam se uplasila…”

,,U redu je..”

Pomazila sam je po kosi i osmehnula se, ona je obrisala suzu i skrenula pogled, tek tada sam osetila koliko je hladno, pozvala sam nam taksi i shvatila da je hladnoca kojom Aleksej zraci-jednaka minusu u Moskvi. Mozda je cak i njegova hladnoca veca, ona sibirska.

Taksiju je trebalo vremena da dodje, i nije dosao. Besna sam, neko nam je seo u taksi. Zelela sam da vristim od besa ali sam se drzala I pokusavaa da ostanem mirna I pribrana zbog vec preplasene Ivane.  

Pokusala sam da pozvem drugi taksi ali mi se telefon ugasio.

,,Sranje…”

,,Nemate prevoz?”

Okrenula sam se I videla Alekseja naslonjenog na crnog dzipa, odmahnula sam glavom I krenula da upitam Ivanu za telefon ali sam osetila njegovo prisustvo iza sebe a to mi je potvrdilo Ivanino drhtanje i preplasen pogled. Njegov parfem se sirio oko mene poput oblaka. Okrenula sam se, prekrstila sam ruke a on se osmehnuo.

,,Ne. Treba mi pistolj da te ubijem. Imas ga?”
,,O sreco.. Tebi bih dozvolio i da me ranis, i da me ubijes, ali zamisli koliko bi smo bili jebozovan par..”
Podigla sam ruku da ga osamarim ali me je preduhitrio i uhvatio je. Prevrnula sam ocima, vrsio je blag pritisak na moju ruku. Smeskao se dok sam ja pizdela I zelelea da ga udarim.

Lep je, moram vam priznati da je posebno lep muskarac, imao je nesto u sebi.. Da li je do tih ociju bez ikakvog sjaja, da li je do hladnoce ili je do njegove odbojnosti-ne znam, ali je imao posebnu privlacnost.

,,Odvesce vas Dmitri. Pa cemo se ti I ja videti jos..”

,,Ne. Imamo prevoz, i ne, nikada se ponovo necemo videti.”

Istrgla sam ruku iz njegove i prkosno mu se unela u lice, Ivana je jecala tiho, namrstila sam se. On je bio miran, i dalje je imano neki sitni smesak na licu, oci su mu bile fokusirane na mene, fokusirane na moje oci.

,,Ni ti, niti taj Dmitri niti bilo nas nece voziti kuci, imamo prevoz.”

,,Dmitri, odvezi devojke gde zive, postaraj se da stignu kucama bezbedno.”

Okrenuo se I otisao nazad u klub, besno sam se okrenula ka Ivani ali joj je pistolj bio uperen u glavu, pogledala sam u coveka koji drzi pistolj I to je bio muskarac od malo pre, onaj koji me je stiskao za ruku dok Aleksej nije dosao.

,,Preporucujem vam da sednete u auto mirno I da mi kazete gde zivite, jer, ni vi ni ja ne zelimo da vidimo Alekseja besnog.”

Plasila sam ga se, izgledao je jebeno jezivo, klimnula sam glavom I uveo nas je u dzipa. 

Ivana se sigurna sam, plasila vise nego ja, jer je ona znala ko su ovi ljudi, i sta su sposobni da urade. A ja ipak, o tome ne znam nista, ne znam ko u oni, sta rade, koliko novca imaju, niti da li znaju kao u filmovima sve o svakome…

Mozda je njegovo ime trebalo da mi znaci nesto, mozda je trebalo da me zaista preplasi, mozda nisam, jednom u svom zivotu trebala da budem prgava.