Tama

Posebna prica

Peto poglavlje $

Volela bih da sam tog dana rekla bratu sve, da me je istog tog dana isamarao ili samo odveo nazad kuci.
Ali ne, ja sam cutala, prijala mi je paznja.
Glupaca, bila sam jebena glupaca. I dalje sam, nista dobro dobila od svega toga.

.   .   .

Tog jutra, doktori iz evrope imali su seminar u hotelu Dimitrovski. Medju njima bio je i moj brat. Secam se, kao kroz maglu njega, njegovog izgleda. Ali sada kada bih ga videla, sigurna sam, ne bih ga prepoznala.

.   .   .

Jutro je pocelo tako sto su me probudili zraci sunca, po prvi put mi je sunce zasmetalo dok spavam. Ranije mi nikada nije smetalo. Uvek bih mogla da nastavim da spavam.
Otvorila sam oci, dok sam prala zube razmisljala sam o Alekseju.
Smejala sam se dok sam prala zube, smejala sam se dok sam pila kafu, razmisljala sam samo o Alekseju.
Onda se desio problem..
Nisam ponela odecu u koju cu da se presvucem, a ova haljina je prekratka i previse otvorena.
Nema sanse da nazovem Ivanu, nema sanse.
A onda mi je na pamet pala jedna ideja.
Lav.
Nazvala san recepciju i zamolila ih da me spoje sa njim, sto su i uradili.
Osecala sam se jako glupo i neprijatno, ali nisam imala drugog izbora ili izlaza.

,,Dobro jutro sefice, kako ste?"

Cula sam smeh u njegovom glasu, telefon u mojoj ruci je dodatno produbio njegov glas.

,,Sefice?"

,,Pa da. Buduca gospodja Popov. Kako vam mogu pomoci?"

Smejala sam se, ali i on je. Moram da priznam da bi Teona Popov zvucalo veoma veoma dobro.

,,Imam mali problem.. Danas mi brat dolazi. On je tu na seminaru, a ja nemam sta da obucem.."

,,Nemoj ni slucajno onu haljinu od sinoc."

,,Obukla sam je sa razlogom. Nisi glup."

,,Nisam, koju velicinu nosis? Poslacu ti sad  nesto."

,,M"

,,Vazi sefice."

Prekinula sam poziv i osmehnula se ponovo. Sefice.
Iznenadila sam se, ali Teona Popov zvuci jako lepo.
Gospodja Popov.
Legla sam na krevet i krenula da se smejem razmisljajuci o Alekseju.
On je sada u Beogradu, a ja sam ovde. O cemu li on misli? Sta li radi? Mozda razmislja o meni?
Smeskala sam se i razmisljala o njemu, a onda provodila vreme na drustvenim mrezama.
Ubrzo mi je stigla poruka, usla sam i procitala tekst.

"Nadam se da ti je vecera prijala, a da ti cvece mirise lepo. Veceras dolazim kod tebe, ostani u hotelu lepotice.

A.P."

Nisam morala da razmisljam ko je ovo, osmeh mi se ponovo ocrtao na licu. Umemorisala sam njegov broj i razmisljala sta da mu odgovorim.
Ali onda sam skontala da mu nisam dala svoj broj, a nisam ga dala ni Lavu. Odakle mu moj broj?
Nakon nekoliko minuta mog razmisljanja na vrata je neko pokucao, otvorila sam vrata i tu je stajao isti momak kao od sinoc samo sto je sada bio okruzen kesama.

,,Imamo nesto za vas gospodjo Popov."

,,Ja nisam gospodja Popov. Unesite."

Klimnuo je glavom i uneo mi kese. Razbesnela sam se na "Gospodja Popov" pa sta sam ja? Sponzorusa neka?
U kesama bilo je mnogo odece, razlicitih modela, boja, marki.. Odabrala sam se za klasicnu kombinaciju, farmerke i bez duks sa malim natpisom na ruskom.
U jednoj od kesa bila je i sminka, koju sam iskoristila. Ubrzo sam bila spremna da se vidim sa bratom.
Izasla sam iz sobe i lift se odmah otvorio, pogledala sam unutra iznenadjeno i tu je stajao Lav.

,,Gospodja Popov."

,,Ne zovi me tako. Vec je jedan zaposleni poceo da me zove tako i nije mi prijatno. Osecam se kao sponzorusa."

Rekla sam tiho, on se osmehnuo. Stajao je u liftu u koji sam ja zakoracila.

,,Ja sam dosao po tebe da odemo zajedno na dorucak."

,,Okej.."

Spustili smo se do hola hotela u tisini, prijatnoi tisini.

,,Odakle Alekseju moj broj? Poslao mi je poruku a nisam mu dala broj."

,,Ima Aleksej svoje nacine."

Koracali smo kroz hol, pratila sam ga gde ide, ubrzo smo seli u restoran u sklopu hotela gde smo narucili dorucak.

,,I? Kako ti se cini Aleksej? Jeste se kresnuli vec?"

Pitao me je, gutljaj cedjene narandze koju sam pila zastao mi je u grlu. Zagrcnula sam se a on se smeskao i potapsao me nezno po ledjima.
Jedva sam dosla do vazduha.

,,Ocigledno je bio dobar kres.."

Rekao je kroz smeh dok sam ja i dalje kasljala, on se smeskao i kucao poruke nekome potpuno opusteno.

,,Lave pobogu.."

Udahnula sam vazduh a on se smejao i dalje, obrisala sam suze koje su mi krenule od gusenja i namrsteno sam ga pogledala.

,,A plava recepcionerka? Jel pao kres?"

Odmah je podigao pogled, kao da sam ga opekla sa vrelim metalom.

,,To je posebna prica."

,,I Aleksej i ja smo posebna prica."