Tama

Miris neba i dodir pakla

Najgori dan u mom zivotu bio je dan kada je Aleksej saznao da dete nije njegovo. Ne znam kako, niti cu ikada saznati ko mu je rekao ili kako je shvatio, ali da, shvatio je.

Taj dan bila sam sama u stanu, potpuno sama, Lav je sa Nenadom bio negde van grada, a mozda je tako i najbolje, da su bili tu, verovatno bi ih ubio.

.  .  .

Svi Aleksejevi prijatelji ikada su mi govorili istu stvar, a to je bilo da sam ja ta koja ce mu doci glave. Ali, to je bilo pozitivno, govorili su to kroz smeh i salu. Na kraju, njihova sala je postala moja istina.

.  .  . 

,,I od svih kurvi sa kojima sam bio, od svih manekenki, pevacica, glumica.. Ti. Ti si jebeno najgora od svih. Sve one bile su bolje od tebe, imale su sve bolje, ali ja budala sam se zalepio za tebe. Ne znam sta sam video na tebi, niti zasto sam se uvek u tvom prisustvu borio za vazduh, zasto mi je srce uvek kucalo jace kraj tebe, ali ti si najgora stvar koja mi se desila. Od kako te jebeno poznajem, ne znam ni jednu dobru stvar koju sam imao sa tobom. Jebena klizanja svake srede, pa cak nisu ni bila moja ideja, Lav ih je smisljao. Svaki poklon, znak paznje, sve sta si ikada dobila od mene, Lav je smislio. I ne znam kako sam bio tako glup da ne primetim da je sve sta ja radim sa tobom zamisljao da radis sa njim. Ne znam kako sam bio tako glup da nisam shvatio onaj dan kad si me polila jebenom kafom, ti si bezala kod Lava. Taj dan je probao da me ubije. Od onda, pratim svaki tvoj korak, dete koje si rodila, isti dan sam uzeo njegov DNK-a. Terao sam sebe da mislim da nisi takva, ali jesi, ti si najgora osoba koju sam ikada upoznao. Odjebala si porodicu da bi bila sa Lavom, a fakultet ostavila zbog mene. Ti si zlo Teona."

Sasuo mi je u lice dok me je drzao cvrsto, njegova desna ruka me je gusila, i osecala sam kako umirem, osecala sam miris neba i dodir pakla. Osecala sam kako mi suze idu naz obraze, kaka erce lupa hace, osetila sam kako neverovatan pritisak ulazi u moju glavu.

Miris neba bio je najlepsi miris koji sam mogla da osetim, tako istancan miris neznih latica ruze, dok sa druge strane osecam miris kosene trave koja je pokisla, osecam miris nevinosti, beline, cistoce. A zatim ispred ociju vidim Lava kako trci sa malenom devojcicom po sveze pokosenoj livadi. 

A onda, dodir pakla. Dodir pakla bi vam najbrutalniije objasnjeno bio dodir najvece boli koju mozete da osetite, to nije fizicka bol, to je vise, bezizlazna situacija, bezizlazno stanje vaseg uma, kada vise ne mozete da pobegnete od svojih misli, a ne mozete ni da mislite. To bi bilo kao da iznova i iznova prozivljavate vasu najvecu bol, strah ili patnju. Kao da konstantno prezivljavate nesto sto vas boli. Ne mozete da pobegnete od crnih i tmurnih misli koje vas obasipaju, za vas nema pozitivniih misli. A onda, glava a zatim celo telo krenu fizicki da vas bole, bole vas kao da gorite, a zatim naglo krenete da se smrzavate. Nakon svega, dolazi ogromno nistavilo, ogromno nista. Tisina, praznina i neki osecaj koji ne umem da opisem. Kao da vam je neko uzeo sve i ostavio vas u sred neke pustinje da umrete ali vi ste besmrtni a pustinja beskonacna.

A bas to je bio moj zivot, od malena sam osecala dodir pakla i beg nalazila u masti o Rusiji i begstvu u nju, o samostalnom zivotu. Miris neba su bili Lav i Aleksej, oni su bili moj miris neba i beg od dodira pakla. Miris neba je ono sta su mi trenutacno pruzali, a dodir pakla bio je posledica.

I bas kao moja posledica, i kao jedina nada mog spasa, dok, poslednji put otvaram svoje oci, pored sebe Sonju. U ruci drzi staklenu vazu. U narednom trenutku staklo me obasipa a vazduh konacno dolazi do mojih pluca.

,,Spasila sam te, samo da bih mogla da ti kazem par stvari a zatim te ubijem. Lav je mrtav, lino ja sam ga ubila, a vase dete? Pogodi sta!"

,,Sta si koji kurac uradila?!"

,,Moje je, od sada je moje, od sada sam mu ja mama."

,,Ziv je?"

,,Ne, kada umrem bicemo zajedo u raju, ja, moje dve bebe i on."

,,Ubila si bebu?"

,,Da."

Dodir pakla. Ovo je sve sta treba da kazem da bi ste razumeli.

Nisam mogla da pobegnem od dodira pakla, ali mogla sam da je posaljem u isti. Dok se smejala I postavljala iglu u svoju venu, uzela sam veliki komad staka i zabila joj ga u vrat. Nije dugo trebalo i pala je.

Poznajem Sonju, ona ne bi ubila bebu, otrcala sam do lifta a zatim trceci kroz hotel dosla do parkinga gde sam videla njen auto. I bilo je bas onako kako sam mogla da zamislim, beba je spavala u autu. Ali auto je bio zakljucan I nisam mogla da ga otvorim. Lavovo obezbedjenje hotela je doslo do mene i udaljilo me od auta, a zatim je autu prisao stariji muskarac, dok sam vikala kako je to moja beba odvezao auto. Ostala sam bez moje bebe.

I to je, jos jedan od nacina da osetite dodir pakla, konacno se spasite iz pustinje ali pred vama je copor gladnih vukova, pobegnete od njih i konacno se ponadate spasu, ali ne, nema ga. Tu je jos prepreka, ovaj put, ovu zaista nisam mogla da predjem.