Ne umeju da vole

2.1K 50 0
                                    

Jedanaesto poglavlje $

I u tom trenutku, nije mi bilo jasno sta se desava, secam se da sam se samo popravila i otisla kod Alekseja.

.  .  .

"Nema razlike izmedju budale i mudrog coveka kad su zaljubljeni" -Dostojevski.
I to je istina, na svojoj kozi sam osetila kako neki ljudi umeju da vole.
Neki ljudi prosto, ne umeju da vole, oni pokusavaju da vole, ali ne ide im. Oni ne vole lepo, oni gledaju besno cak i kada su srecni..

.  .  .

Usla sam u njegovu sobu, nadajuci se da spava ili da je pod lekovima. Bio je budan, zaista je citao knjigu dok je lezao u svom velikom crnom krevetu.

,,Hej.."

Sapnula sam, a zatim sela pored njega. On se osmehnuo i privukao me u svoj zagrljaj. Nezno sam ga zagrlila, poljubio me je u kosu i poceo da mi tepa.

,,Lav mi je rekao da si dolazila ali da te je oterao.."

,,Da.."

,,Mislila si da smo raskinuli?"

Mi smo u vezi, poljubila sam ga nezno u vrat kako bih sebi kupila jos par sekundi.
Klimnula sam glavom, imao je gips na kljucnoj kosti a na stomaku veliki flaster.
Pogledala sam ga jer je delovalo tako bolno.

,,Ne boli."

Sapnuo je i spustio knjigu, gledao me je nezno i lepo, kao da zeli da zauvek budem ovde i da me zauvek gleda. Uvek me je gledao nekako grublje ali ovaj pogled je najlepsi pogled koji mi je ikada uputio.

,,Ko te je upucao?"

,,Ma nije ni bitno..."

Slegnuo je ramenima i pomerio pogled u drugu stranu, podigla sam obrvu i uzela njegovu ruku a zatim je blago stisnula.
Osmehnuo se i klimnuo mi glavom.

,,Kazi mi."

,,Sonja.."

,,I i dalje ti bleji u kuci i ako te je skoro ubila?"

,,Srce duga je to prica.."

,,Zamalo te je ubila!"

,,Ali nije. Ne razmisljaj o njoj.."

,,Nervira me.."

Zagrlio me je i poljubio ponovo u celo, skupila sam se u njegovom zagrljaju. Volela bih da provedem sve vreme ovako sa njim, i ako sam ga prevarila sa osobom koje se ne secam, i dalje mi znaci i dalje mi se svidja.

-Nekoliko meseci kasnije-

Sada dok ovo pricam secam se naseg uspona, uspon je isao toliko brzo. Toliko brzo smo poceli da zivimo zajedno, poceli smo da pricamo o buducnosti.
Poceli smo da pricamo cak i o deci, o vencanju, o nama.

.  .  .

I uvek, uvek kada nesto ide toliko brzo i kada se podigne toliko visoko to ne moze biti dobro. Uvek se desi pad.

.  .   .

Od kako smo zajedno i od kako se desio prvi atntat na njega proslo je 5 meseci.
Imala sam odlicne ocene, sve ispite sam polagala sa 9 ili 10. Nasa veza i nas zivot postali su nekako, zajednicki? Poceli smo da se druzimo medjusobno sa nasim prijateljima, upoznala sam njegovu majku i dedu, i cini mi se da im se svidjam.
Mnogo sam srecna jer smo zaista prelep par i jer nam ide lepo.
Najvisi uspon je bio taj kada me je odveo na vencanje svoje sestre koju cak nisam ni upoznala.

Jedna takva lepotica kakva je bila ona, udavala se za ruznog i mnogo starijeg od nje. Udavala se za nekog turcina, cudno mi je bilo to sto Aleksej ni u jednom trenutku nije nekako reagovao i dopustio je to.

Nakon njenog vencanja, novinari su svuda kacili moje i Aleksejeve slike, bili smo zaista prelepi jedno kraj drugog. Ali jedna stvar koja me je pecnula i koja me je pekla je bio Lav.

Nekoliko puta, uhvatila sam sebe da zamisljam Lava i mene. Dok me Aleksej jebe ili dok se mazim sa Aleksjem, zamisljala sam Lava.
Plasim se svoje zelje za Lavom, plasim se da Aleksej ne shvati i onda nas oboje ne ubije.

Kad sam vec kod Lava, Lav ne dolazi vise onoliko cesto, jedva dodje jednom nedeljno, kao da izbegava nesto.. I kada dodje, ne gleda me, ne prica sa mnom, jedino sto radi je prevrce ocima kada ga nesto pitam. Medjutim ja se redovno vidjam sa Sonjom.

Pomirila sam se sa Ivanom jos pre nekoliko meseci, ali sam nastavila sa zivim u onom hotelskom apartmanu jer je Aleksej insistirao.

Danas me je Aleskej poveo u fabriku, fabrika je mesto gde on i Lav "rade".
Stajala sam na terasi i pusila cigaretu koju sam uzela od njega, zagrlio me je nezno sa ledja. U pozadini sam cula kako se pare stampaju, cula sam muske glasove koji pricaju o fudbalu.

,,Lepotice.."

,,Hoces da idemo na klizanje?"

Sapnula sam bez razloga, zvuk stampanja novca me je asocirao na klizanje. Klimnuo je glavom i poljubio me u vrat.

,,Lavu i Sonji je sutra godisnjica, mislio sam da odemo kod njih?"

,,Moze."

Osmehnula sam se, iz daljine sam videla velikog BMWa kako veoma velikom brzinom prilazi kucici u sred nicega.

,,Lav?"

,,Da. Uzeo je tog dzipa juce."

,,Bruka je.."

Sapnula sam gledajuci crnu najnoviju X5-icu kako se parkira ispred nas.
Iz nje izlazi Lav, jebeni Lav.

TamaWhere stories live. Discover now