Tama

Moj kraj

U trenutcima najveceg straha zamisljala sam Lava, gledajuci ga kao spas, ali on je bio daleko od spasa. On je bio moj kraj.

.  .  .

Ne, nije Lav bio moj kraj, on je bio bezbedan. Bezbedan je sve dok neko ne sazna da mastam o njemu, sve dok Aleksej ne shvata da dok dozivam njegovo ime zamisljam Lava. Sve dok Sonja ne shvati da je njen decko moja zelja.

.  .  .

Naravno, znala sam da cu se probuditi cim sam zacula Aleksejevo deranje na Lava ili na Sonju. Ne mogu da shvatim na koga od njih dvoje.

,,I sta?! Ja sad moram da idem sa njom svuda jer je psihoticna!?"

,,Lave. Ja nju jebeno volim. Kapiras? Volim je. Moram da je cuvam. Ko ce da je cuva bolje od tebe?"

Otvorila sam oci, videla sam ih na terasi, jedan u beloj a drugi u crnoj kosulji, svadjaju se oko izolacije. Lav, u crnoj kosulji, prvi je usao unutra a odmah sa njim i Aleksej.
Bili smo u Lavovom apartmanu, lezala sam u njegovom krevetu. Imao je visok krevet, sa svilenom posteljinom, crnom svilenom posteljinom..

,,Probudila si se..."

Osetila sam Aleksejev parfem, zagrlio me je snazno, rasplakala sam se odmah jer sam se setila Dimitra i svega onoga. Grlio me je i pokusavao da me smiri, videla sam Lava preko Aleksejevog ramena kako gleda u mene, zajecala sam glasno a on je samo prevrnuo ocima i izasao iz prostorije. Zasto me toliko jebeno mrzi? Zasto je Sonja ubila Dimitra? Koga je pogodio poslednji metak?

,,Sve je okej.. Svi su dobro.."

,,Zelim kuci.."

,,Lav ce da te cuva od sada. Gde god ides, ide i on. Sta god radis radi i on."

Odvojila sam se iz zagrljaja, a zatim odmahnula glavom kroz suze i ako sam zelela to vise nego bilo sta drugo.

,,Moras."

,,Ali ja zelim tebe.."

Sapnula sam tiho dok su mi suze kapale niz obraze, on ih je odmah obrisao i poljubio mi je oba oka nezno. Ovo je bila najbolja laz koju sam izgovorila gledajuci nekoga u oci. Ustao je i nije me ni pogledao, okrenuo mi je ledja i odlazio. Dok je ulazio u lift obratio se Lavu dovoljno glasno da ga ovaj cuje.

,,Lave, cuvaj je."

Obrisala sam suze, lift se zatvorio, ogrnula sam Lavov sako, imala sam na sebi majicu i kratku suknjicu.

,,Kuca ili stan? Menjas prebivaliste do daljnjeg."

Trgnula sam se i shvatila da sam se zagledala u jednu tacku, podigla sam pogled i videla ga ispred sebe.

,,Mislim da je stan bezbedniji.."

,,Dobar izbor, nisam to ocekivao od tebe."

,,Zasto me ne podnosis?"

,,Tripujes se."

,,Gde je Sonja?"

,,Zasto je to bitno? Zasto si u jebenoj suknji po ovako hladnom vremenu?"

,,Trebale smo da pijemo kafu kod mene ali.. Sta se desilo?"

,,Dimitri je mrtav. To je sve."

,,Sonja je dobro?"

Klimnuo je glavom, nije me ni gledao, gledao je u svoj telefon i ignorisao me.
Ustala sam i stala ispred njega, a zatim uzela njegov telefon i bacila ga na krevet.

,,Osnovno je da me gledas u oci dok ti pric..."

,,Nikad vise, ali nikad vise da nisi ovo uradila? Da li ti je jasno?"

Pogledao me je u oci, konacno smo spojili kontakt ocima, ali njegove oci su bile posebne. Imao je sive oci, sive oci koje su postajale crne dok me gleda. Spustila sam pogled na njegove usne, a zatim ga vratila na njegove oci i videla sam kako on gleda u moje usne.
Glas je bio toliko grub, toliko jasno me je spustio na zemlju i toliko jako me je udario psihicki jer je nizim tonom od mog uspeo da me nadglasa i da me vrati na mesto.

,,Pitao sam, da li ti je jasno?"

,,Jasno.."

Uzeo je svoj telefon i izasao na terasu, ostala sam da stojim i razmisljam, sta se koju picku materinu upravo desilo?