Tama

Mutna voda

Moja tridesetdeveta nedelja trudnoce bila je veoma napeta, Aleksej je poceo da se mota oko Lava i mene. U isto vreme moja porodica je saznala za trudnocu ali nisu zeleli da se jave, nisu zeleli da budem njihova cerka. Bukvalno su me se odrekli.

• • •

Mali Nenad se rodio sedamnaestog aprila, bio je toliko lepa beba, imao je svetlu kosicu i plave oci. Bio je tiha beba. Nije mnogo plakao.

• • •

Izasli smo iz porodilista pre dva dana, dva dana je Nenad bez prestanka plakao. Lav mi je pomagao, nunao ga je, presvlacio, donosio mi je obroke u krevet jer je znao da me rana od operacije mnogo boli. Mnogo mi je pomagala njegova polu sestra Lea, koja je previjala Nenada ali i meni proveravala ranu.

Danas sam sama, Lav je van grada, Lea i Ivana mi dolaze oko pet. Uspavala sam Nenada i odlucila da i ja dremnem.

Zatvorila sam oci a zatim par minuta kasnije dok sam polako tonula u san zacula korake. Otvorila sam oci i videla Alekseja kako gleda u krevetac.

,,Aleksej.."

,,Shhh.. Probudices ga. Kako si ga nazvala?"

,,Nenad."

,,Prelepo ime.."

,,Kako si znao da sam ovde?"

,,Lav mi je rekao."

,,Zelim da spavam, idi."

,,Zelim da budem sa svojim sinom."

,,Idi. Videcemo se neki drugi put. Zaista mi se spava."

,,Doci cu sutra."

Klimnula sam glavom i gledala kako odlazi i zove lift koji je bio na sred stana, s obzirom da je stan bio takav da je imao minimalno zidova i da mu je lift bio staklen, sve je bilo pregledno.

,,Bas cudno, dala si mu ime Lavovog mrtvog najboljeg druga. Zivis kod njega u stanu, on je procvetao u poslednje vreme. Malo previse slucajnosti."

Usao je u lift, okrenuo mi ledja a zatim je lift polako krenuo da se spusta.
Nazvala sam Lava i objasnila mu sve, rekao je kako ce doci kroz sat vremena. Nisam umela da vladam nad snom, osetila sam kako tonem u san.

•••

Sonja u beloj dugoj haljini sa velom preko lica stajala je na kraju potoka koji je tekao veoma brzo. U ruci je drzala noz, pogledala sam u svoje ruke i tu videla malenog Nenada kako spokojno spava. Pogledala sam zatim u potok kojim je tekla siva, mutna i prljava voda. Vratila sam pogled na Sonju ali nje tamo vise nije bilo. U narednom trenutku zacula sam plac bebe, a zatim pogledala u svoje ruke, u rukama mi nije bila beba, vec svuda po njima plava boja, podsecala je na krv. Voda u potoku je pocela da plavi a Nenada je voda nosila ka Sonji.

Trgnula sam se iz sna i ispred sebe u mraku videla necije telo, i zacula plac bebe. Vrisnula sam a zatim pocela da placem. Svetlo se upalilo, ispred mene je bio Lav koji je pokusavao da smiri Nenada. Spustio ga je na krevet pored mene a zatim me zagrlio.

,,Sta je bilo?"

,,Sanjala sam vodu.."

Plakala sam u njegovom zagrljaju, mazio me je po kosi, Nenad se smirio..

,,Super. Zar nije dobro sanjati vodu? Kao svi problemi odlaze?"

Tesio me je ali nije znao da je niz tu vodu isla nasa beba.

,,Voda je bila mutna."

Nije nista rekao samo me je jace zagrlio i poljubio me u celo.

,,Videla sam Sonju u snu kako gleda u Nenada i drzi noz. Posle je Nenad bio u vodi a krv plave boje mi je bila po rukama."

,,Samo san sreco, niko ti ne moze nista dok sam ja ziv."

To je bio i problem, sta ce se desiti kada on ne bude ziv?