Tama

Ti si moja

U to vreme imala sam samo 19, i sa svojih 19 bila sam primecena od strane njih.

U tom trenutku nisam znala da su oni losi po mene.

Medju nama, tinejdzerima i medju decom koja tek krecu da zive, oni su ljudi koje zivot nije voleo, oni su ljudi koji nemaju roditelje, nemaju srecno detinjstvo, nemaju novca i zato pocinju da se bave kriminalom i da kradu, da prodaju drogu, da ubijaju. Predstavljeni su nam kao zapravo veoma dobri i kao zapravo samo povredjeni ljudi. 

. . .

Ali sada bih dala sve, sve sta imam da sam samo da sam u tim trenutcima znala da su oni zli, pokvareni, toksicni, da gledaju samo svoju zaradu, da ih zanima samo novac, da ih ne interesuje kako se ti osecas dok oni dobijaju sve sta zele, jer oni  gledaju samo sebe, zanima ih samo da njima bude dobro i samo da oni imaju sto vise. Dala bih sve da sam znala da kada mi je obecao da ce me uvek cuvati i da ce uvek brinuti o meni, da sam znala da od nekih njegovih neprijatelja ni sam Bog ne moze da me zastiti. Da ne moze da zastiti nas.

. . . 

,,Ivana ko je on?”

,,On je.."

Zastala je i izdahnula. Podigla sam obrvu, odmahnula je glavom i sela na kauc, stala sam ispred nje i iscekivala svoj odgovor.

,,Veoma uticajan i veoma bogat covek, nista vise, nista manje.”

I ako nisam do sada imala kontakta sa takvim ljudima, znala sam da me laze, znala sam da pokusava da zamulja i zamagli istinu.

,,Lazes me Ivana!”

,,Ne lazem!”

,,Lazes me jebeno!” 

Otisla sam u soju sobu, prevrnula sam ocima i zalupila vratima, skinula sam sminku i odecu, iznervirana njenim lazima i pokusajima prekrivanja istine. Legla sam u krevet sa prevelikom dozom besa u sebi. Prevrtala sam se po krevetu, cini mi se satima, pokusavajuci da zaspem, nije mi islo za rukom, nisam uspevala da se uspavam.

Okrenula sam se na ledja, uzela telefon i pogledala na sat, proslo je samo oko 30 minuta a meni je delovalo kao 30 sati. A onda, pala mi je ideja na pamet, znam da je losa i da ne treba to da radio, ali odmah sam ustala i obukla se potpuno provokativno, obula sam najvise stikle koje sam imala, nasminkala se dosta brzo ali jako agresivno, kosu sam ocesljala i izasla sam iz stana. Pozvala sam taksi koji je bio u blizini, sisla sam ispred zgrade i usla u svoj taksi. 

Dva sata posle vratila sam se na mesto sa kog sam raniije pobegla kao da bezim od samog djavola.

Preko reda sam usla u klub iz kog je izbijala muzika, iz kog je izlazilo mnogo dima cigareta i u kom se jasno osetio miris raznih alkoholnih pica. Odmah sam pocela da posmatram separee, nisam ga videla ni u jednom. Otisla sam do sanka i narucila votku koju sam odmah popila, muzika se ugasila a ja sam pogledala u sankera i pitala ga da li se vec zatvara a on je nemo odmahnuo glavom, klub je krenuo da se prazni, uzela sam torbicu i krenula sam da izlazim ali me je neko povukao za ruku.

Podigla sam pogled I videla Alekseja, podigla sam obrvu. On se samo osmehnuo, uspela sam.

,,Ti ne ides nigde”

,,Moram da idem."

Unela sam mu se u lice I sa nevinim pogledom mu to sapnula, on se ponovo osmehnuo.

,,Ti si moja, dosla si ovde sa jednim razlogom, a oboje znamo koji je razlog.”

Sapuno mi je, gledao me je u oci, gricnula sam usnu.

,,A koji je razlog?”

,,O sreco..”

,,Sreco”

Ponovila sam sarkasticno, njegova ruka bila je na mom struku koji je blago stezao, osmehnula sam se, moram vam priznati, trema me je ubijala, plasila sam se sta ce se desiti. Ali i dalje, morala sam da glumim.