Pogledaj me🤍

𝑑𝑎-

-𝑅𝑖𝑗𝑒𝑡𝑘𝑜 𝑠𝑒 𝑣𝑒𝑧𝑢𝑗𝑒𝑚 𝑧𝑎 𝑏𝑖𝑙𝑜 𝑘𝑜𝑗𝑢 𝑜𝑠𝑜𝑏𝑢,𝑎𝑙𝑖 𝑜𝑛𝑎-

Leprsavi suncevi zraci smijesuci se poigravaju na mekanoj,zelenoj travi.Zraci prodiru na toranj grifindora u zenske spavace sobe,dajuci boju i zivot svemu,svugdje.Kao da pocinje novo poglavlje zivota.Ptice cvrkucu,cuje se graja djece,izgovori razlicitih magija,graja.Cuje se i mjaukanje u cosku sobe.Trkom se penjuci i trcuci po sobi zavrasava na krevetu u narjucu svoje vlasnice.

-Huh,dobro jutro

Rekla je djevojcica sklanjajuci macku pored sebe kako bi mogla da ustane.
Ubrzo nakon toga zacuju se trceci koraci i eto,za nekoliko sekundi u sobi se stvorila cupava djevojcica sva zadihana.

-Dobro je!Ustala si!Hajde pozuri,dan je vec uveliko poceo a ti si jos u krevetu!

-Dobro,dobro silazim za 10 minuta.

Rekla je djevojcica sa mackom u rukama.Dan joj nije bas najbolje poceo,ali to ne znaci da se nece dobro zavrsiti.Svi mi imamo neke teske trrnutke u nasem zivotu,ali nista nije vecno.Jedino ljubav,ona je vecna.Ali na neki nacin  uvijek se iz mraka radja svijetlost.Bog je tu,promatra nas.Voli nas,voljeni smo.Svi smo mi voljeni od strane nekoga.

𝐘/𝐍'𝐬 𝐩𝐨𝐯

Oblacim crne helnke i siroki duks.Silazim niz stepenice i izlazim iz praznog grifindorskog boravka.Niko nije tu,cudno.Prolazim dugackim hodnicima Hogwartsa,a moji koraci odzvanjaju istim.U jednom trenutku cujem sapat na kraju hodnika,nisam obracala paznju sve dok taj sapat nije postajao sve glasniji i jasniji.Odlucila sam da ga pratim.Kada s dosla do jedne tacke kada je sapat bio dovoljno jasan i glasan pritajila sam se i slusala.Bio je to dubok muski glas,a uporedo sa njim pricao je i zenski.Prepirali su se.

-Ne!ti mene nikada nisi ni volio!Od  kako je ona blatokrva dosla u skolu zaboravio si na mene!

-Nisi u pravu.Black je samo razmazena kucka koja pokusava da dobije svu moju paznju.

Odmah sam znala ko je to.To cuveno "Black" izgovoremo od strane njega prepoznala bih bilo gdje.Posumnjala sam u sebe i svoj zdrav razum.Nakon onoga u bolnici ne zamislivo mi je bilo da kaze ovako nesto.

-Stvarno!?A ono u bolnici?izasao si iz njene sobe u 2 sata navece?!

Nisam vise imala snage da ih slusam.Krenula sam da idem.Moji koraci su odjekivali a njihova rasprava je prestala.Osjetila sam siluetu koja ide iza mene,brzo sa rukama u dzepovima crnog sakoa.

Znala sam ko je.Nisam se okretala.Samo sam nastavila i otisla do velike sale.Nisam nista pricala i ako je Hermiona imala previse pitanja,gdje sam do sad.Nisam se ni usudjivala da gledam ka pravcu sliterinskog stola.Sve dok me Mione nije trgla.

-Y/n!Pogledaj!

Obratila mi se sapatom,na sta sam se ja trzla.Pokazala mi je ocima na sto Slytherina.Tamo je sve bilo kao i obicno,osim cinjenice da je Pansy u onoj kratkoj suknjici i uskoj kosulji Dracu u krilu.Uniforma joj je isticala svaki misic i svaki dio tijela.

Gledala sam,ne u njega,nego u njih.Gledala sam,dok mi se sve rusilo iznutra.A on?

Nakon sto je shvatio da ga gledam,gledao me je.On mene,ja njega.Sve dok nisam odlucila da prekinem to.Ustala sam,brzim hodom se zaputila na toranj,ignorisuci ljude koji idu za mnom sa previse postavljajucih pitanja.Ucinilo mi se da je i njegov glas postavio jedno od pitanja.Ali-nije.I ne treba,razocarao me.Mislila sam da je zapravo samo natjeran na knakvo ponasanje,ali izgleda da sam se prevarila,i sebe ali i srce.