Pogledaj me🤍

da,ali nemoj mi se priblizavati

Vracamo se iz prodavnice sa prelijepim haljinama.Mione je takodje izabrala jednu.Bila je to crvena uska haljina na bretele imala je rukavice kao i moja.

Nismo zeljele da to bude nesto previse,nesto jednostavno sa par detalja.Hermionina haljina je takodje bila iste duzine kao i moja.Bile su jako slicne.

Dosle smo u soavaonicu i ostavile haljine.Shvatam da ne znam gdje su mi patike.Obicne bijele patike sa par leptirova sa strane,nema ih.

Nisam ih valjda ostavila kod Malfoy-a u sobi?Koji djavo sa njim vise.

Ah,nemam sta nositi ako ne nadjem te patike.A novce necu sigurno da trosim na iste patike.

Idem kod njega u sobu,kud puklo da puklo.

--------

Sjedim na stolici,normalno obucen.Vrtim njen lancic,koji sam uzeo krisom.Ne,ovo nije kradja samo hocu nesto njeno.Ali kupiti cu joj novi,obecavam.

Zlatni lancic..jednostavan na prvu,ali kada se zagledas primjecujes maleni privjesak sa gromom.

Predpostavljam da je ovo nesto vezano sa Poterom.

Cujem iznenadno kucanje,nikoga ne ocekujem.

Ustanem i krenem prema vratima.Uhvatim se za kvaku i otvorim,a njen lancic stavim u dzep trenerke.

-Zdravo,ni meni nije drago sto te vidim,ovdje su mi ostale patike.

Rekla je pogledavsi me u oci.Taj slabasan glasic ispustila je sa toliko samopouzdanja.

Usla je u sobu i otvorila prvo orman.Pogledom je prosarala po svim policama,a kada je shvatila da nije tu,sagela se ispod kreveta.

-Tu ste znaci!

Rekla je i uzela malene bijele patike,sa iscrtanim leptirovima.

Nista nisam progovarao,samo sam stajao pored otvorenih vrata i posmatrao.

-Znam da ni tebi nije drago sto sam ovako upala,ali te patike su prijeko potrebne.Bio ti zadovoljan ili ne sa cinjenicom da ti je "kucka" bila u sobi,te patike su mi prijeko potrebne.Hvala u svakom slucaju.

Izgovorila je ove rijeci bez bilo kakve emocije.Stajala je ispred mene gledajuci me u oci i sipala mi sve ove rijeci u facu.

Tom jednom recenicom,citirala je mene sa Pansy.Dakle,to je problem.Sve je cula.

-Izvini.

Tiho sam rekao,dok je ona lrenula da prelazi prag otvorenih vrata,noseci svoje patike u ruci.

Kada je cula sta sam rekao naglo se okrenula,i gledala me par sekundi.

-Za sta?

Rekla je u nevjerici.Gledala me izbezumljeno,rasirenih ociju.

-Za sve sto sam ti ikada rekao.

Stala je i slusala svaku moju rijec,dok sam ja gledao u pod.Bilo me je sramota,prvi put se nekome izvinjavam.

-Izvinjenje prihvaceno,ali,ja-

Zastala je malo,i gledala u pod.Tada sam ja vec uveliko gledao u nju.

-u redu,razumijem,izvinjenje prihvaceno,ali molim te.

Rekla je i zastala da uzme vazduh.Zatvorila oci i ponovo progovorila.

-nemoj mi se vise priblizavati.

Rekla je i otvorila oci,a onda se okrenula i otisla.

U tom trenutku,sve mi se srusilo.
--------
pozdrav za sve prisutne.ahhahahhah.uglavnom evo jeos jedan dio.Sad cu vjerovatno biti aktivnija jer mi se skola zavrsava.JEDITE SLATKO ZIVITE KRATKO.okej.pozdrav za sve citaoce i ono,ne znam,uzivajte<3