JOS UVEK SANJAM

Chapter 27

09.59

Dan je poceo gore nego sto sam mogao da zamislim, moji su sudeci po buci bili u stanu i resili da me subotom probude, da stvar bude jos gora, devojka koja je spavala pored mene pre tri sata sada nije bila tu, nisam znao da li da budem srecan jer je mozda otisla sama i resila me muka ili je ustala i razgovara sa mojim roditeljima u kuhinji u cipkastom donjem vesu koji nije ni obukla jer je na podu. Skocio sam kao oparen iz kreveta dohvatio trenerku i izasao iz sobe. Neko je bio u kuhinji i taj neko nije moja majka jer ona zna gde se sta nalazi ne mora da otvori sve.

"Nema."

"Ni ovde."

"Mogu li da vas pitam sta radite u mojoj kuhinji subotom ujutru?" Vuk i Lazar su se okrenuli ka meni i poceli u glas da pricaju.

"Tise i polako. Kafa je dole."

"Hvala, Lazar me ubedjuje da je bila ovde gore."

"Jeste, ali majka je premestila kada je videla koliko je pijete, a ne kupujete."

"Vladi duso na pogresnu nogu si ustao, vidi kako je lep dana, i da devojka je otisla posle dorucka koji smo joj pripremili." Vuk je rekao i bacio praznu kesu kafe u kantu.

"Ne zelim ni da komentarisem, vracam se u krevet, a vi idite ili bar budite tihi. I gde su moji?"

"Mama ti je porucila da je otisla sa drugaricama na dorucak i da ce doci na vreme za rucak."

"Dobro."

"Mi smo joj rekli da neces biti tu za rucak."
Samo sam odmahnuo glavom i vratio se u sobu, dan je poceo ranije nego sto je predvidjeno.

11.11

Probudio me je hladan vazduh koji je duvao u moje lice i voda koja se cula u pozadini i telefon koji nije prestajao da zvoni. Morala sam da ustanem da bih ga pronasla, navlacila sam Markovu majicu dok sam smisljala sta da kazem Dzejkobu, jer po broju propustenih poziva i porukama u kojima naglasava da je Zoe kod nas kuci i ceka da mi da poklon, necu dobro proci. Izabela nije zvala sto znaci da im nije rekao, jos ili nece uopste nisam znala. Iskucala sam kratko dolazim i ugasila zvuk.
Brzinski sam pokupila stvari, obukla se i nakon sto sam obula patike ostalo je samo da se javim Marku. Ko zna kada je usao i kada ce izaci, a opet on me je dovezao, dok taksi stigne zavrsice i nista nisam uradila.
Pokucala sam na vrata.

"Mark izlazi, moram da idem." Zaustavila se voda i sekundu kasnije vrata su se otvorila.

"Dobro jutro i tebi." Prosao je pored mene sklonio peskir i obukao bokserice i trenerku.

"Dobro jutro, moram da idem, hoces da me odvezes ili da pozovem taksi?" Pogledala sam na telefon, Dzejkob nista nije napisao sto je dobra stvar.

"Ja cu." Krenula sam ka vratima i kucala sam Zoe poruku da proverim koliko je rekla. Nista osim da je pokusala da me izvuce i da sam bila kod Belle ipak jer smo se napile kod nje kuci. Bravo Zoe, to moze proci, iskucala sam da drzi Dzejkoba u nekoj sobi dok prodjem do svoje.

"Hajde." Mark je stigao sveze okupan mokre kose sa kapuljacom na glavi. Usla sam u auto i niko nije progovarao dobrih deset minuta, razumljivo on je vozio, a ja sam kuckala sa Zoe.

"Desilo se nesto?" Pitao je i kratko me pogledao.

"Ne, Dzejkob zna da nisam spavala kod Zoe, samo hocu da se vratim dok ne kaze Izabeli."

"Okej." Zoe je poslala da su izasli po dorucak i da imam pola sata dok se ne vrate. Dovoljno da se presvucem i isperem Markov miris sa sebe.
Najduza voznja ikada, parkirao se ispred kapije i odmah sam krenula da izadjem ali sam stala i vratila se.