JOS UVEK SANJAM

Chapter 19

13.13

Odmah posle priredbe sam krenula sa Leonom i Zoe kući. Mark je rekao da i večeras dodjem kod njega i pristala sam.

"Hoćete da jedemo nešto?" - pitala je Zoe sa zadnjeg sedišta.

"Ne mogu, nisam javila Izabeli, a i nisam gladna, hajdete kod mene."

"Zoe?" - pitao je Leon.

Premisljala se ali je pristala. Leon nas je odvezao do kuće i otisao je uz reči da ima neke poslove.

"Nadam se da ti je majka kući jer sa gladna." - rekla je Zoe kada je otvorila vrata. Ugurale smo se u kupatilo da operemo ruke i Zoe me je celu isprskala.

"Kako si smotana."

Izašle smo iz kupatila i pravac kuhinja. Izabela je gledala italijansku kuhinju sa čajem u ruci.

"Hej devojke."

"Cao." - rekle smo u isto vreme.

"Zoe je gladna." - rekla sam dok sam se oretala ka stepenicama.

"Nisam." - izjavila je i pogledala sam je.

"Hajde, hajde, spremila sam ručak, sedite." - Izabela se odmah našla na nogama.

"Idem da ostavim stvari i da se presvučem. Zoe sedi ti."

Otišla sam do sobe, ostavila stvari i telefon na punjač, te sam se presvukla u sivu trenerku i top.
Spustila sam se kod Zoe koja je jela i pričala sa Izabelom o salati. Sela sam pored njih te sam uzela drugu salatu.

"Obožavam da jedem, a ovo je preukusno."

"Dodji kad poželis, volim da spremam."

"Hoću." - potvrdila je i nastavila je da jede.
"Okretala sam salatu u tanjiru, ali aam sve pojela jer me Izabela ne bi ostavila na miru dok ne pojedem.

"Kako je bilo na probi?"

"Odlično, dobila sam i peticu iz engleske književnosti."

"Bravo mila. Kada ćeš da mi pokažeš tekst za priredbu?"
Pogledala sam je i podigla je ruke u vis.

"Dobro, pa ko hoće tortu i limunadu?"

Premestile smo se sa stola na krevete, ali pre toga je Zoe sklonila svoj tanjir. Pogledala sam je.

"Navika, pusti E imaju Kardašijanovi."

Smestila se pored mene i pustila sam. Zoe je jela kolač dok sam ja pila limunadu. Gledala sam u televizor, to jest kroz njega, sve sam ovo već gledala, a Zoe je konstantno komentarisala sta rade.
Izabela je sedela sa nama kratko pa je otišla kod frizera. Koristi svaku cituaciju kada je neko u kući da ode, samo da ja ne bih ostala sama.
Nervira me što misli da sam nesposobna, da imam košare ali nemam ih kada ne spavam. Napadi panike se nisu vraćali i koliko god ja pokušavala da zaboravim na sve ona mi ne dozvoljava.

"Moram da idem."

"Hoćeš da dodješ večeras?" - pitala sam i nadala sam se negativnom odgovoru.

"Ne znam, mislim da ne, idemo na porodičnu večeru znaš, mama i ja, užas." - prevrnula je očima te je obukla jaknu.

"Možeš sama? Da ne ustajem?" - iskezila sam se.

"Mogu, aj vidimo se. Pošalji mi domaći za sutra ako ga uradiš pre."

"Važi."

Zoe je otišla kući, a ja u svoju sobu. Sela sam na pod i uradila domaći da bih posala Zoe, a ona je meni poslala fiziku.
Kada je Izabela ušla u sobu još uvek sam bila na podu.