JOS UVEK SANJAM

Chapter 24

07.50
Džejkob i ja smo već sedeli u autu i čekali Viktoriju. Napokon je izašla, naravno noseći preveliki duks i farmerice, sve crno kao i obično. Ušla je u auto i odmah je stavila slušalice u uši. Džejkob je ništa nije pitao, samo je upalio auto.
Danas je prvi dan škole posle dve nedelje i nije mi se vraćalo uopšte. Bolje je bilo na plaži i vrelom pesku.
Čim smo se zaustavili, Viktorija je izašla.

"Vidimo se posle škole." Rekla je i nastavila ka školi, a mi smo ostali da sačekamo Vuka i Minu i čim su došli do nas, u tišini smo nastavili ka školi. Kiša je počela da pada i svi su se pokupili i krenuli ka učionicama. Mina je poljubila Vuka pre nego što je krenula ka učionici i Vuk je onda progovorio.

"Hoćete večeras da izadjemo, ali bez devojaka."

"Misliš bez tvoje devojke?" Pitao sam dok sam ulazio u učionicu.

"Da, mislim."

"Gde?" Oglasio se Džejkob.

"Ne znam, birajte."

"Samo odluči gde." Seli smo na mesta baš kada je profesor ušao. Niko nije progovarao, kiša je počela jače da pada i svi su bili pospani, svima nedostaje Španija. Profesor je predavao lekciju, bilo ga je briga što niko ne prati, on radi šta treba. Par njih je izašlo na odmor, ja i da sam hteo nisam mogao Ana je došla do mene.

"Pa?"

"Pa?" Sela je na klupu. "Šta znaš o Kristijanu?"

"Rekao sam, ne mnogo."

"Dobro pitaću druge."

"Ana."

"Nema Ana, hoćeš li mi reći?"
Ništa nisam rekao, kako ja objasnim da dečko nije za nju, ma nije uopše dobar za devojke.

"Lepo." Vratila se na mesto ljuta. Nemam baš neke drugarice, ali je Ana najbliže tome, jedina devojka koja nikada nije pala na moje neumasne komentare, a bilo ih je mnogo, radio sam svašta sa svojih šesnaest godina da bih privukao žensku pažnju.
U učionicu je ušla Minina razredna, a iza nje su išle Mina, Viktorija i Doris, Doris je visoka plavuša, koju juri pola škole, lepo izgleda ali tračari, zato voli da se druži sa Minom. Nosila je nešto preko usne.

"Pa?" Profesorka je progovorila.

"Da pričamo ovde?" Pitala je Doris.

"Ovde. Oni svakako ništa ne zapamte."

"Nemojte tako profesorka, dobri smo mi."

"Tišina Matjas."

"Ja sam je udarila." Viktorija je rekla i pomerio sam se sa stolice, kao i Džejkob.

"Zbog?"

"Rekla je nešto što nije trebala."

"Nisam, bar ništa pogrešno."

"Doris imaćes pravo da ispričaš."

"Rekla je da sam kurva i da je to razlog što me je svaka porodica izbacila na ulicu." Rekla je, a da nije ni trepnula. Okrenuo sam se ka Džejkobu, koji je vidno pobesneo, sva sreća pa ju je žensko uvredilo, da je muško ležao bi na podu. Pogledao sam u Viktoriju, nije izgledalo da joj je neprijatno, ali to je Viktorija ona to vešto sakrije.

"Doris?"

"To nije istina."

"Dobro, ja lažem, a tvoja drugarica?" Okrenula se ka Mini koja je stajala pored. Nije valjda. Vuk je stavio ruke preko lica.

"Mina?" Viktorija je gledala u Minu.

"Istina je, Doris je rekla to, ali ni.."

"Dosta! Koliko imate godina? Sramite se. Pozvaću vaše roditelje, Blek kod direktora."