JOS UVEK SANJAM

Chapter 14

Send me an angel

13.59

"Kada su krenuli tvoji, hajde da to nazovemo košmarima, Viktorija?" - pogledala sam u ženu u srednjim četrdesetim, koja je sedela ispred mene na kožnoj fotelji, ja sam sedela naspram nje na kožnom krevetu. Vrtela sam konac, koji se izvukao sa pocepanih farmerica, oko kažiprsta toliko jako da mi je prst pocrveneo i imala sam osećaj da mi je krv prestala cirkulisati.

"Sa sedam, mislim?" - kratko sam odgovorila.

"Dobro. Da li je uvek isti san?" - zapisala je nešto na papirima te je vratila pogled na mene.

"Uglavnom."

"Možeš li ma mi prepričaš san?"

Otvorila sam usta da se pobunim, ali me je preduhitrila.

"Oprosti, još nisi spremna za taj korak. Želim da te pitam nešto, mogu li?"

"Valjda."- slegla sam ramenima.

"Da li san ima veze sa tvojim roditeljima?"- čim je to izgovorila pustila sam konac na farmericama i osetila olakšanje oko prsta.

"Da."- kratko i jasno.

"Dobro. Da li neko umire u tvom, košmaru?"

"Svi."- ovog puta sam beže odgovorila i to ju je iznenadillo.

"Čak i ti?"- pitala je dok je zapisivala nešto.

"Ne, ja sve to posmatram."- pogledala sam je i blago je klimnula glavom.

"Ko ih ubija. U snu."

"Ja."

Skupila sam šaku u pesnicu i zarila nokte u meso.

"Da li osećaš grižu savest?"

"Ne."

Zvono se oglasilo, što je značilo da je prošlo sat vremena. Izdahnula sam i ustala.

"To je to za danas Vikotorija, vidimo se sutra u isto vreme." - klimnula sam glavom na njene reči i krenula sam ka vratima. Izabela je rekla da me čeka ispred i čim sam videla auto krenula sam ka njoj.

"Hej."- pozdravila sam je.

"Hej lepotice. Gladna?" - pitala je dok je palila auto. Odmahnula sam glavom i odvezla nas je kući. Odmah sam krenula ka sobi, Mina je rekla da će doći sutra jer joj nije problem, i bila sam zahvalna na tome. Trebalo mi je neko vreme da budem sama.
Na stepeništu sam zastala i pitala Izabelu da li može da mi napravi kolač sa limunom.
"Sa zadovoljstvom."

Nisam krenula ka svojoj sobi, već sam ušla kod Džejkoba. Unutra su bili Vuk  i Lazar. Trenutno ne volim gužvu.

"O hej momci."

"Hej lepoto." - Vuk se prvi oglasio. Lazar mi je mahnuo, a Džejkob je ustao i zagrlio me.

"Šta radite?"

"Chill." - Lazar je podigao tanjir sa tortom. Primetila sam da nema alkohola.

"Kul. Džej možeš li da me odvezeš kasnije do tržnog?" - pitala sam sa vrata. Potvrdio je i izašla sam.

Obukla sam gornji i donji deo pidžame, jer sam se smrzavala. Ušuškala sam se u krevetu i tako sam spavala, sve dok me Izabela nije probudila da jedem kolač.
Glava me je bolela, kao i ruke i noge, svi mišići.

"Ideš?"

"Mislim da imam temperaturu." - čim sam to rekla stvorila se pored mene sa rukom na čelu.